| |
Како је дошло до снимања Равногорских и Четничких народних песама ...
Једног недељног поподнева 1976 године у Торонту слушао сам заједно са својом супругом Оливером Српски Радио Час (Српску радио емисију) "Равна Гора". Пажњу нам је привукла музичка жеља упућена једном Четнику који се налазио на лечењу у болници. Његов саратник му је том приликом пожелео брзо оздрављење уз песму "Спрем'те се Четници" у извођењу Раше Раденковића.
Само да напоменем, педесетих година су песме снимане на плочама са 78 обртаја. Ко се сећа тог времена, зна да су те плоче биле врло лошег квалитета и да су и тек донете из продавнице одмах гребале. Поред тога, те су се плоче и врло лако ломиле, па је Организација Српских Четника Равне Горе из Чикага (САД), дошла на идеју да песме са тих плоча са 78 обртаја пребаце на тзв. лонг плеј плочу са 33 1/3 обртаја и тиме сачувају те песме од заборава, а уједно плочама обезбеде дуготрајније коришћење. Међутим, након 20-так година те лонг плеј плоче је било врло тешко наћи, а и оно што је могло да се нађе, било је оштећено, очајно лошег квалитета услед дугогодишњег коришћења.
И тако, док смо супруга и ја слушали песму "Спрем'те се Четници" приметили смо како се темпо музике мењао услед хода магнетне игле по плочи. Имали смо осећај као да је плоча била јајастог, а не округлог облика. По завршетку те радио емисије, супруга ме је питала због чега је песма тако звучала. Прво сам јој објаснио техничке разлоге због чега је звук био лош, а затим сам искористио ту прилику да је детаљно упознам са свим проблемима који су пратили нашу националну музику, па ћу их навести и овде.
Српска емиграција, расута свуда по свету има своје цркве, школе српског језика, земљишта у својини, значајне организације, националне радио програме, штампу, књизевна издања итд. Међутим, оно што полако исчезава је снимање националних српских песама, а оне су се искључиво снимале у емиграцији. Разлог томе је што професионални певачи у ондашњој "црвеној Југи" нису смели ни да помисле да снимају родољубиве српске народне песме, а камоли четничке песме. С' друге стране, мада није било забране снимања таквих песама, у Северној Америци је био присутан други проблем: број Срба је био веома мали, а од тога већина људи су били тешки физички радници обзиром да је рат прекинуо школовање читавој њиховој генерацији. Чак и они који су наставили своје школовање у емиграцији, определили су се за каријере које нису биле повезане са музиком. Ретко ко би од наших људи изабрао музичке студије за каријеру, а морам да кажем да и није било таквих који би могли да на прави стилски начин изведу српску народну песму. Затим, потешкоћа је била и та што није било ниједног школованог певача који би могао да чисто говори српски језик.
1/3 |
|
