2014-07-31
Почетна страна
Четнички албуми
Четничка песмарица
Родољубиви албуми
Родољуб. песмарица
Мисија
Штампа
Контакт
Продавница
 
 
               
     Српски     English
 
  design
 

     
 
РОДОЉУБИВА ПЕСМАРИЦА
 
     
   
 



Речи снимка: ОЈ ЛАНЕ РАДОВАНЕ (2008)

ОЈ ЛАНЕ РАДОВАНЕ
(Милан Мића Петровић)

Стигле вести на срамоту нашу,
Отели нам Караџића Рашу.
Припев:
Ој лане, Радоване,
Ми смо с' тобом,
Сиви тићу, Караџићу.

Мисли влада, дрске улизице,
Ће засити западне варљивце.
Припев:

Ова клика коме треба више,
Ће продаје све што српски дише.
Припев:

Како с' Рашом тако ће са нама,
Неког прије, некога касније.
Припев:

Радоване, нек ти Бог помаже,
Спасио си што се спасти може.
Припев:
 
Шта би Српска да те није било?
Српско би се име угасило
Припев:

Зар туђинци Српство да растуре,
Не дај'мо се ни за какве паре.
Припев:
 
Још те важи она наша права,
Само слога Србина спашава.
Ој лане Радоване,
               Ми смо с'тобом,             
Сиви тићу, Караџићу
 
Ој лане Радоване,
Ми смо с'тобом,
Српски тићу, Караџићу!

 

Из албума ПЕСМОМ КРОЗ СРПСКУ ИСТОРИЈУ (1980)

1. ХАЈДУК ВЕЉКО
(Ст. Ст. Мокрањац)

Књигу пише Мула-паша хај, хај, хај, хај
Мула-паша из Видина
Па гу шаље у Неготин,
У Неготин, Хајдук-Вељку:
Чули мене Хајдук-Вељко хај, хај, хај, хај
Да ми дадеш Неготина,
Неготина од Крајина.
Ако ли ми ти не даваш,
Попритегни логорете,
Логорете, топовете.
Ће ти иде силна војска,
Силна војска три пашета.
Први паша Гушанац-Али,
Други везир Берковачки,
Трећи везир Мула-паша.
А то Вељко абер нема.

А то Вељко абер нема, хај, хај, хај, хај
Па се пење на чардаке,
На чардаке Баба Финка.
Ту му свира лаутари,
Дилбер-Стана диван стоји,
Диван стоји, чашу служи.
Пије Вељко абер нема!

Па говори Хајдук-Вељко, хај, хај, хај, хај
И ја имам силну војску,
Силну војску, три нахије.
Прва нахија Шумадија,
Где удари не превари.
Друга нахија Угурјани,
Угурјани са шешани,
Куд ударе не грешаје.
Трећа нахија љута Крајина,
Љута Крајина баш Неготин,
Све хатлије, пусатлије.
Куд год прође поље шири,
А куд бије сокак прави.
Пије Вељко абер нема.

Главу дајем Крајину не дајем,
хај, хај, хај, хај!

 

2. ОД БОСНЕ
(народна)

Од Босне се турска војска силна, љута диже,
Сабља сева, пушка пуца, чета, чету стиже.
А Дрина се плачем гуши, Мачва тешко дише,
Јадар с' њоме и Поцерје и Шабац уздише.

Облак се вије, сунце се крије Србији.

С' Делиграда, Неготина и Кладова тутњи,
А Морава предаје се, горке судбе слутњи.
Већ и Петки јављају се силна грома гласи,
Београду ударају грозна рока часи.

Сузе ах, лије и прси бије Србија.

Болан Ђорђе у Тополи на постељи лежи,
Десна рука клонула му, Турчин с' већма јежи.
Већ погибе храбри Вељко, паде десно крило,
Устава се провалила, бура продре силно.

Јаук се чује, враг ланце кује Србији.

 

3. СРПСКО ОРО
(Зарија Поповић)

Оро, оро, оро, оро, оро, оро, оро!
Аај, ај, ај.
Срби браћо зберимо се, сакупимо са свих страна полетимо,
За руке се уватимо, поведимо,
Поскочимо cрпском песмом и свиралом:
Па ма било гајдуницом ил' свиралом ил' дудуком,
Ил' гајдама ил' диплама, ил' кавалом, ил' шупељком,
Карабама, мешницама, тамбурицом ил' шаркијом,
Бугаријом ил' гуслама, двојницама, двојанкама.
Свирале су ове српске, ма која би заврждала.
Срце српско играт' оће, јер свирале српске кажу:
Де год свире, оро биће!

Оро, оро, оро, оро, оро!
Оро игра на во Шара, па се вата и Вардара,
У глас момци и девојке.
Песму поју, подскакују,
Србадија оро води, оро води и наводи:
Срби браћо ај'те брже! Ај'те брже сви у оро:
Из Србије, Шумадије, Црне Горе и Котора,
Босне миле са Крајином, Крајишници Срби браћо!
Далматинци, Ерцеговци! Дубровчани синци драги!
Маћедонци и Славонци! Банаћани и Бачвани!
Сремци драги и Барањци!

И сви други из долина, ка и они са планина,
С' Велебита и са Шара, са Бабуне и Ловћена,
Са вр' Кома и Витоша, с' Копаоника и Рудника,
Са Јастребца и Венчанца, са Авале и Неречке,
С' Перистера и са Нича, c' Галичице и Пајака,
Проклетије, Романије
И са Ртња и Перина, са Космаја и са Цера,
И са Фрушке ''Свете Горе''.
Ка и они, ка и они из долина,
Око Саве, око Саве и Мораве,
Благе Драве и Нишаве и Дунава и Вардара,
И Бојане и Неретве,
Оба Дрима и Приморја, Струме, Струме и Стумице
И Тимока ''Златнога Потока'',
Босне кршне, Босне и Врбаса,
Дрине, Уне и Цетине,
И сви редом наоколо,
Скупимо се, поиграјмо Србијанско оро, коло.

Поведимо само српски, засвирајмо банатски!
Поиграјмо сремачки! Попевајмо моравски!
Поскочимо вардарски! Уситнимо тимочки!
Загудимо ибарски!
Ај, ај! Срби браћо! Ај, ај Срби браћо!
Зберимо се, сакупимо са свих страна полетимо,
За руке се у'ватимо, поведимо,
Поскочимо српском песмом и свиралом.
Па ма било гајдуницом ил' свиралом ил' дудуком,
Ил' гајдама ил' диплама ил' кавалом ил' шупељком,
Карабама, мешницама, тамбурицом ил' шаркијом,
Бугаријом ил' гуслама, двојницама, двојанкама.
Оро, оро, оро, ој!

 

4. ОНАМО, ОНАМО
(речи: Никола I Петровић-Његош - музика: Даворин Јенко)

Онамо, онамо... за брда она,
Говоре да је разорен двор
Мојега цара; онамо, веле,
Био је негда јунчки збор.

Онамо, онамо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
Ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, онамо... са развалина
Дворова царских врагу ћу рећ':
''С' огњишта милог бјежи ми, куго,
Зајам ти морам враћати већ''.

Онамо, онамо... за брда она
Казују да је зелени гај.
Под ким се дижу Дечани свети:
Молитва у њих присваја рај.

Онамо, онамо... за брда она,
Гдје небо плаво савија свод;
На српска поља, на поља бојна,
Онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, онамо... за брда она
Погажен коњ'ма кликује Југ:
''У помоћ, дијецо, у помоћ, синци,
Светит' ме старца - свет вам је дуг!''

Онамо, онамо... сабљи за стара
Његова ребра да тупим рез,
По турским ребрим'; да б'једној раји
Њом истом с' руку рас'јецам вез!

Онамо, онамо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
Кад Србин више не буде роб.

 

5. ОЈ СРБИЈО МИЛА МАТИ
(Војтех Шистек)

Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати;
Мила земљо, мили доме,
На срцу је слатко твоме.

Срећно живет', к'о у рају,
Где милине вечно трају.
У теби ћу, срећно тек
Проводити овај век.

Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си дуго робовала,
Дуго сузе проливала.

Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу, свагда твом,
Утеха је срцу мом!

 

6. БОЖЕ ПРАВДЕ
(речи: Јован Ђорђевић - музика: Даворин Јенко)

Боже правде, ти што спасе
Од пропасти до сад нас,
Чуј и од сад наше гласе
И од сад нам буди спас!

Моћном руком, води, брани
Будућности српске брод,
Боже, спаси, Боже храни
Српског Краља, српски род!

Сложи српску браћу драгу
На свак' дичан, славан рад:
Слога биће пораз врагу,
А најјачи српству град!

Нек на српства блиста грани
Братске слоге златан плод.
Боже, спаси, Боже храни
Српског Краља, српски род!

Нек на српско ведро чело
Tвог не падне гњева гром,
Благослови Србу село,
Поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани,
К' победи му води ход,
Боже, спаси, Боже храни
Српског Краља, српски род!

Из мрачнога сину гроба,
Српске круне нови сјај,
Настало је ново доба,
Нову срећу, Боже, дај!

Краљевину српску брани,
Петвековне борбе плод.
Српског Краља, Боже, храни,
Моли ти се српски род!

 

7. СРБИЈАНЦИ И БОСАНЦИ
(народна)

Србијанци и Босанци, соколови сиви,
Поведите коло ново нек' се свијет диви.
У том колу спас је рода
Љубав, братство и слобода.
Напред ступај, мачем лупај,
Ура, напред ступај!

Гром за громом, топ за топом,
Урлик на све стране,
Србијанци и Босанци своју земљу бране.
У тој битци спас је рода,
Љубав, братство и слобода.
Напред ступај, мачем лупај,
Ура, напред ступај!

Србијанци и Босанци потеците журно,
Јер вас већа слава чека у то време бурно.
Глас витешког чујмо Краља,
Александра, господара,
Напред ступај, мачем лупај,
Ура, напред ступај!

 

8. ДОЛИНЕ ТУТЊЕ
(Берић)

Долине тутње, а гора јечи
И грокћу пушке, бије се бој.
Додија ропство и љута патња,
Србин се диже за народ свој.

Душманска рука пали и руши,
У огњу пламти село и град.
Сунашце јарко с' неба се клони,
Неће да гледа тај голем јад.

Неслоге клете било је доста,
Доста је раздор давио нас.
Слога нек' стару подигне славу,
У слози лежи Србину спас.

Слободе златне, сунашце јарко,
Целоме Српству сини што пре.
За тебе Србин крвцу је лио,
За тебе живи, за тебе мре.

 

9. НАРОДНИ ЗБОР, Хеј Трубачу
(Јосиф Маринковић)

Хеј трубачу с' бујне Дрине,
Де затруби збор!
Нек' одјекну Шар палнине,
Ловћен, Дурмитор!
И нек' Дрина јекне Сави,
Нек' Сава јекне Дунаву,
Дунав бујни, Тиси, Драви.
У бој! У славу!
Нек' се бојни јеци оре,
Кроз све горе чак на море.
Где витешка срца бију
Ој, на море, на Адрију,
Ој, на море, на Адрију!

Хеј народни барјактару
Разви барјак твој,
На зборишту, на Врачару,
Купи народ свој.
Све оружју бојном вичне,
У бојне слике те,
Народне наше дичне,
Наше храбре војнике!
И где год је јоште која,
У јунака мишца јака,
Нека дође биће боја,
Љута боја и мегдана,
Од Адрије до Балкана.
Нек се Исток сав затресе
И нек' ропске ланце стресе,
Србадија Душанова!

Хеј трубачу с' бујне Дрине,
Де затруби збор!
Нек' одјекну Шар планине,
Ловћен, Дурмитор!
И нек' Дрина јекне Сави,
Нек' Сава јекне Дунаву,
Дунав бујни, Тиси, Драви,
У бој! У славу!

Хеј трубачу, де затруби збор!
Де затруби збор!

 

10. ВЕТАР ДУВА ГОРА СЕ ПРОЛАМА
(народна)

Ветар дува, гора се пролама,
Краљица се с' децом разговара.

Децо моја, сиротани мали,
Рано сте ми без оца остали.

Краљу Перо, моје мило дете,
Рано су ти пришили палете.

Сузе лије на камен студенцу,
Писмо пише Краљу на Опленцу.

Устај Краљу из гробнице своје,
Да ти видиш сирочиће твоје.

Устај Краљу из дебелог хлада,
Да ти видиш ко Србијом влада.

 

11. У ПРОЛЕЋЊЕ ЈУТРО
(Танасије Младеновић)

У пролећње јутро, прођох селом давно,
У башти је њеној мирисао цвет.
Ја остави мајку, дом и село равно,
И буром понет, одох у свет.

Долине и реке од села ме деле,
Мили Боже почуј молитве ми глас.
Једном још да мајци љубим руке свеле,
Једном још драгој да грлим стас.

Над младост и срећу, јесен ми се свила,
Брзо ме је прош'о мог живота рај.
Далеко си мајко, љубо, сејо мила,
Далеко ми је мој родни крај.

Ах, песмо моја, ти на твоме крилу,
Понеси ми сузу и понеси вај.
Поздрави ми мајку, љубав, сеју милу,
Мио и драги завичај.

 

Из албума КО ТО КАЖЕ, КО ТО ЛАЖЕ, СРБИЈА ЈЕ МАЛА? (1984)

1. НЕКИ ПИТАЈУ ЗАШТО
(речи и музика: Милан Мића Петовић - припев: Јован Јовановић-Змај)

Неки пит'у зашто, као да не знају,
О прошлости славној Срби још певају.
Моћно Србин пева, ал' га вођство брука,
Од Српства још оста седам пашалука.
Припев:
Еј, што Србин јоште живи, крај свих зала,
Песма га је одржала њојзи хвала.

Радо Србин пева, одавно сви знају,
За Српство и правду и Југославију.
Баш много смо дали, никог да не вређа,
Ал' небраћа, зна се, окренуше леђа.
Припев:

Хвала чика Јово на те мудре речи,
Од данас је песмин задатак још већи.
У овоме веку хладна стварност чека,
Мали народи нестају за века.
Припев:

 

2. СРПСКА СЕ ТРУБА С' КОСОВА ЧУЈЕ
(народна)

Српска се труба с' Косова чује,
Србина сваког да обрадује.

Устајте Срби труба вас зове,
Да осветите Косово Поље.

Да осветите Цара Лазара,
Све Југовиће, Богдана стара,
Ивана, Милана, Милоша лава,
Србину сваком нека је слава!

Устајте Срби труба вас зове,
Да осветите Косово Поље.
Устајте Срби труба вас зове,
Опет је српско Косово Поље.



3. КО ТО КАЖЕ, КО ТО ЛАЖЕ
(народна)

Ко то каже, ко то лаже, Србија је мала?
Није мала, није мала, три пут' ратовала.

Дванаесте, дванаесте, удри на Турчина.
Тринаесте, тринаесте, удри Бугарина.

Четрнаесте, четрнаесте, Шваба ударио.
Осамнаесте, осамнаесте, битку изгубио,
Осамнаесте, осамнаесте Србин победио.

Четрдесет прве, четрдесет прве, Хитлер ударио.
Четрдесет пете, четрдесет пете, битку изгубио.
Ко до каже, ко то лаже, Србија је мала?

 

4. ОД КРУШЕВЦА ДО КОСОВА
(Михајло Миловановић/Ратомир Ивановић)

Недалеко од реке Расине
И Јастрепца, високе планине,
Као башта расцветаних ружа,
Град Крушевац, свима руке пружа.

У њему је сабља Обилића,
Царска кула, спомен Југовића.
Лазарица поносита стара,
Српскога је причестила Цара.

Лепи граде било је то давно,
Кад су Срби изгинули славно.
На Косову изгубише главу,
Да би српску сачували славу.

Историја памтиће док живи,
А Србин ће теби да се диви.
Историјско ти си нам богатство,
Ој Крушевцу, Лазарево царство.

 

5. ИГРАЛЕ СЕ ДЕЛИЈЕ
(речи: Милорад Петровић Сељанчица-музика: Божидар Јоксимовић)

Играле се делије,
На сред земље Србије.
Ситно коло, до кола,
Вило се до Стамбола.

Свира фрула из дола,
Фрула мога сокола.
Ситно коло, до кола,
Вило се до Стамбола.

Чуло се до Стамбола,
Царског града охола.
Игра коло, до кола,
Не хаје за Стамбола.

 

6. ОЈ СРБИЈО МАТИ
(народна)

Ој Србијо мати
Немој туговати!
Припев:
Зови, само зови,
Сви ће соколови,
За те живот дати!

Срем, Банат и Бачка,
Три срца јуначка!
Припев:

Херцег, Босна, Лика,
То је наша дика!
Припев:

Кордун, Далмација
И Јужна Србија!
Припев:

Славонија мила,
Вечно српска била!
Припев:

Санџак, Црна Гора,
До Јадранског мора!
Припев:

 

7. МИЛИ ГРАДЕ НИШУ
(Ј. Рашић)

Мили граде Нишу, крај Нишаве,
Покрај тебе стоје две тврђаве.
Једна је из доба Немањића,
А друга је храброг Синђелића.

Покрај Ниша стоји спомен стари,
И словима Синђелића хвали.
Доста песме о њему певаше,
Ој Србине вољени јуначе.

С' Турцима си доста ратовао,
А народом српским војевао.
Твоје име српски дух уздиже,
О твоме јунаштву историја пише.

 

8. МАРШ ''НА ДРИНУ''
(речи: Милоје Поповић-музика: Станислав Бинички)

У бој, крените јунаци сви,
Крен'те и не жал'те живот свој,
Цер да чује твој,
Цер нек' види бој
А река Дрина, славу, храброст
И јуначку руку оца, сина.

Пој, пој, Дрино водо хладна ти,
Памти, причај кад су падали,
Памти храбри строј
Који је пун огња, силне снаге,
Протерао туђина са реке наше драге.

Пој, пој, Дрино причај роду ми,
Како смо се храбро борили,
Певао је строј, војев'о се бој,
Крај хладне воде,
Крв је текла,
Крв се лила Дрином због слободе.


9. ОПРОСТИ МИ БРАТЕ МИЛИ
(Милан Мића Петровић)

Опрости ми брате мили,
Што сам збуњен ја,
Јер сам дуго у туђини,
Ал' међ' својима.
Видим млађи Срби служе се латиницом,
А Српство је све до скоро, са ћирилицом.
Ко год дође из Србије,
Доле гледа, очи крије,
Све што види, то не види,
Све што чује, то не чује,
Вели: ''Чуј море, добро ми је, док сам здрав и жив'',
Шапће ми.

Кад год питам ново-дошлог,
Шта ми можеш рећ'?
Вели: ''Не смем друже, ја се враћам,
Пазим сваку реч''.
Море, ајд' да видиш шта стекосмо, Срби у туђ' свет.
''Несмем друже, разуми ме, јер чекам на лет''.

Ко год дође из Србије,
Доле гледа, очи крије,
Све што види, то не види,
Све тшо чује, то не чује,
Вели: ''Чуј море, добро ми је док сам здрав и жив'',
Шапће ми.

Видим, свако воли свој разговор,
Поноси се с' њим,
Из Хрватске, Словеније,
Македоније ил' мањине.
Ал' кад дође Србадија, надај јој се ти,
Да говори нови језик - jугословенски.

Ко год дође из Србије,
Доле гледа, очи крије,
Све што види, то не види,
Све што чује, то не чује,
Вели: ''Чуј море, добро ми је док сам здрав и жив,
Веруј ми''.

Кад га питам како деца,
Која им слава?
Велим, благо деци кад их чува
Светитељ Сава.
Каже он: ''Чекај море, није тако, застарео си ти.
Сад је мода да се слави ''Дан младости''.

Зар гинуше наши претци,
Да чувају име деци,
Да чувају Светосавље,
Пет столећа робовање?
''Знам, знам, сад је тако, скупоћа је свуд,
Немаш куд.''


10. НЕДО, НЕДО
(народна)

Недо, Недо
Бела Недо,
Недо, Недо, Недо
Бела Недо.

Што те питам да ми кажеш:
Да л' минуше неки људи,
Неки људи из Србије,
Из Србије слободије?

''Проминуше, неки људи,
Неки људи из Србије,
Проведоше силне Турке,
Назли-пашу из Приштине!''


11. ОЈ ПОДРИЊУ МИЛИ ЗАВИЧАЈУ
(народна)

Ој Подрињу мили завичају,
У теби је живети милина.
Цер, Гучево лепотом те краси,
А са Босном повезује Дрина.

Милина је погледати,
Кад Подрињци заиграју,
А још лепше чути песму
Кад Босанци запевају.

Познато је од давнине свима,
Славно име у Подрињу има.
Славно име из села Тршића,
Српског писца, Вука Караџића.

Милина је погледати,
Кад Подрињци заиграју,
А још лепше чути песму
Кад Мачвани запевају.

До Јадра и Мачва богата,
Вреди више од сувога злата.
Салаш село и с' њим Црна Бара,
Хајдук-Станка некад је имала.

Милина је погледати,
Кад Подрињци заиграју,
А још лепше чути песму
Кад Мачвани запевају.

А до Мачве дивна Поцерина,
А Ваљево подгорину има.
У Србији нема лепшег краја,
Од Подриња мога завичаја.

Милина је погледати,
Кад Подрињци заиграју,
А још лепше чути песму
Кад Ваљевци запевају.
(Кад Мачвани запевају).


12. ЧУЈ ДУШАНЕ
(народна)

Чуј Душане тебе Срби зову,
Баци поглед слбодном Косову.
Слободни су и уједињени,
Клањају се твојој светој сени.

Чуј Душане Србе са свих страна,
Косовска је клетва са њих спрана.

Од Дунава, Тисе, Драве, Саве,
Бучне Дрине и мутне Мораве,
Од Вардара до плавог Јадрана,
Кличе Србин срца раздрагана.

Да Бог живи Ослободиоца,
Александра, нашег доброг Оца.

Банат, Бачка, питома Барања,
Херцег-Босна, Лика, Далмација,
Црна Гора, Срем и Шумадија,
Рашка Стара и Јужна Србија.

Кличу сложно, сени твојој хвала,
За дарове, слободу и Краља.


Из албума КОСОВО ЈЕ СРПСКА ЗЕМЉА (1989)

1.  КОСОВО ЈЕ СРПСКА ЗЕМЉА
(Милан Мића Петровић)

Ко то виче и пориче да Косово српско није,
Јер цркве и манастири сведоци су историје.
Припев:  
Косово је српска земља, истина се неда с'крити,
Понос наше дедовине и српска ће увек бити.

За крст и част мога рода и његове старе славе,
Од давнина па до данас, српске су ту пале главе.
Припев:

Нек' душмани добро знају, Косово је српско, биће,
И не газе наше међе, Српство гаји Обилиће.
Припев:


2. БРАЋО И ГОСПОДО
(народна)

Браћо и господо, од'брани јунаци,
Ево вам се важни приближују данци:

Цар је турски, Мурат, силну војску диг'о
И у нашу земљу, на Косово стиг'о,

Поклисаре посл'о да му се предамо,
Данак и градове и све да му дамо! ...


3. СРПСКА ВИЛА
(народна)

Од како је српска војска,
У походе одлазила,
Није битке замећала,
Ђе нијесам и ја била.

Па и овог пута ја сам,
Гледала са врх Голеша,
Ђе се српска с' турском силом,
По Косову помијеша.


4. ЂУРЂИЈИНО КОЛО
(Милан Мића Петровић)


5. АЈ, БОНА ЈЕЛО
(народна)

Ај, бона Јело, аман, бил' се потурчила,
Ај, бил' ти своје, аман, свеце оставила?

Ај, у Тручина, аман, мало свеца има,
Два бајрама, аман, у години дана,
Ај, тријест дана, аман, шехер рамазана.

Ај, нико нема, аман, што Србин имаде,
Србин има, аман, своју крсну славу,
Ај, крсну славу, аман, светитеља Саву.


6. КЊИГУ ПИШЕ КРАЉ СРБИЈЕ
(Љубомир Бошњаковић)

Књигу пише краљ Србије,
А из земље слободије,
Па је шаље турском двору,
Падишаху на Босфору.

Чули мене Мехмед пети,
Србија ће да с' освети.
Тражим царје Куманово,
Грачаницу и Косово.

Тражим Скопље, српски двори,
Где Цар Душан закон створи,
Тражим Прилеп, град јунака,
Престоницу краља Марка.

Ако Царе нећеш дати,
Ми ће мо се љуто клати,
Дижем на те три армије,
Све јунаке и делије.

Сви су срца Обилића,
А живота Југовића,
Па кад дигнем те делије,
Нећеш стићи до Азије.


7. САСТАЛЕ СЕ СЕСТРЕ ДВИЈЕ
(народна)

Састале се сестре двије,
Црне Горе и Србије,
Херцеговка и Босанка,
Далматинка и Личанка,

И четири Војвођанке,
Срем, Барање, Банат, Бачке,
То све роди српска мати,
Српкињом ће мо се звати.

Српство ће се сјединити,
Целом свету доказати,
Кад се српска браћа сложе,
Што замисли Српство може!


8. ИЛИЈИНО КОЛО
(Милан Мића Петровић)


9. ДЕЛИЈА ДЕВОЈКА
(народна)

Соко бира где ће наћи мира.
Не хте гори на високој јели,
Већ у доли де се шатор бели.
Под шатором делија девојка,
Вино пије, ни бриге је није,
Песме пева, а од гласа мила,
Чисто расту на соколу крила.
На глас иду дванаес' Турака.
Па беседе делији девојци:
''Кучко љута, делијо девојко,
Вино пијеш, Турчину се смејеш,
Песме певаш, Турчина исмеваш,
Де научи пити и певати?''
Проговара делија девојка:
''Ево чуда, да бесних Турака,
Кад питате, право да вам кажем:
Дворила сам два српска јунака,
Два јунака: Милоша и Марка!
Од Марка сам пити научила,
Од Милоша песме запевати,
Запевати, Турке исмевати!''
Па запламте муњом из очију
И потеже сабљу димискију.
Соко гледа, црвени се трава
И на трави дван'ест турских глава,
Соко гледа, па мисли да снева,
А девојка пије и попева.


10. ИДУ ДАНИ
(речи: Петар Муњас-музика: Милан Мића Петровић)

Иду дани, мач се кује,
Глас слободе одјекује.
Покрајине Срба свију,
Српски барјак гордо вију.

Израсли су горостаси,
Тробојка им груди краси,
А Српство им жеље кити,
То се ничим не да крити.

Иду дани, дух се буди,
Ноћ се губи, зора руди.
Израсли су јабланови,
Нови српски витезови.

Израсли су Србољуби,
Врели српски родољуби,
Што у ропству барјак вију,
За слободу Срба свију.

Иду дани све су ближе,
Све се буди, све се диже.
А кога ти чекаш брате,
И други су мрели за те?

Пробуди се, отрезни се,
Прибери се, освести се,
Иду дани свуд се чује,
Дан слободе на прагу је!

 

 


 
     

Copyright 2007. All rights reserved.