ЧЕТНИЧКА ПЕСМАРИЦА

 

Из албума "70-ТОГОДИШЊИЦА РАВНЕ ГОРЕ "(2011)

1. ПОД  КОСМАЈЕМ КАД САМ БИО
(народна)

Под Космајем, кад сам био
Чика Пера говорио.

Још се сећам да је рек'о,
Сваку цуру зов'те секо.

Немој да се нека жали,
Да је нисте сејом звали.

Кажи мала, кажи секо,
Може ли се овуд' преко?

Може брале, жив ми био,
Туд' је Дража пролазио.

Туд' је Дража пролазио,
Равногрце проводио.

(Чика Пера је Никола Калабић)

 

2. ПАЛИМ КОД СВРЉИГА
(народна)

Ој Бисерка, драго лице,
Коме плетеш рукавице?
Рукавице мом драгану,
Младом Љуби Васиљану.

Ој Бисерка, јел' ти жао,
Младог Љубе што је пао?
Жао ми је како није,
Кад га црна земља крије.

Код Сврљишке пусте школе,
Врше јуриш на ровове.
Код Сврљишке пусте шљиве,
Најтеже су борбе биле.

Митраљезом Бугар луди,
Разнео је Љуби груди.
Нишки четник, Стојић Аца,
На Бугаре бомбе баца.

У рукама са две бомбе,
Паде Стојић у сред борбе.
Од хиљаду три су пали,
За слободу живот дали.

Убери ми лубеницу,
Поздрави ми Бисерчицу.
Нек' ми чува сина Свету,
Да га спрема за освету.

 

3. БЕЈАШЕ ЈЕДНА МАЛА
(народна)

Бејаше једна мала
У очима јој сјај.
Та мала беше за ме
Прави идеал.
Мала, ти слатка мала
Ти беше дева срца мог.
Пољубац ми ниси дала
А ја те волим, волим
И без тог.

Четник ја сам пост'о
По жељи срца свог.
А шта је било с' малом
То знаде само Бог.
Мала, ти слатка мала
Ти беше дева срца мог.
Пољубац ми ниси дала
А ја те волим, волим
И без тог.

Године су прошле,
Борац бејах ја.
У борбу ме је звала,
Мајка Србија.
Јасно, сад све је касно,
На одру лежи мртва мала.
Пољубац ми није дала,
А ја је волим, волим,
И без тог.

 

4. ПЕСМА КЕСЕРУ
(народна)

Бела вило, кажи право,
Дал' је мајор Кесер здраво?

Здраво, здраво како није,
На Жељину вино пије.

Вино пије, песме пева,
Немцима се он исмева.

Вино пије, песме ниже,
Партизана нема више.

 

5. ОЈ ЧЕТНИЦИ РАВНЕ ГОРЕ
(народна)

Ој, четници Равне Горе,
Како вам је под шаторе?
Оздо слама, озго ћебе,
Још да ми је драга тебе!

Место твоје руке двије,
Мене стежу фишеклије.
Место твоје двије сисе
Око мене бомбе висе.

Место твога вита стаса,
Брада ми је до појаса.
Место ока твога смеђа,
Коса ми је до по леђа.

Место твога ситног веза,
Ја сам носач митраљеза.
Место твога црна ока,
Митраљез ме бије с' бока.

 

6. ЗАРАТИЛЕ ДВИЈЕ ВЕЛЕСИЛЕ
(народна)

Заратиле двије велесиле,
Независна и срез Невесиње.

Невесиње без иједног топа,
Павелића државу ископа.

Невесињска тешка бреда
На Удрежње Швабу не да.

Невесињем шарац коси,
Петар га Самарџић носи.

 

7. ПУЧЕ ПУШКА У СРЕД СРПСКЕ ЛИКЕ
(народна)

Пуче пушка у сред српске Лике,
Браћо Срби ај'мо у четнике.

Павелићу не било те жива,
Што су теби српска дјеца крива?

Све због твога крвавог терора,
Кога Србин осветити мора.

Када четник у митраљез врисне,
Нема, Анте, твоје Независне.

Савез с' Титом ништа не помаже,
Свуд су страже ђенерала Драже.

 

8. ЧЕТНИЧКА ПОРУКА ШВЕРЦЕРИМА
(народна)

Нек шверцери сад царују,
Са кунама нек пирују,
Али нека иду врагу,
Слобода је већ на прагу.

Слобода ће доћи свима,
Само неће шверцерима,
Тамнице ће напунити,
Тад ће тешко шверцер бити.

Зато Срби, браћо наша,
Ухватише шверцераша,
Да му први савет дамо,
А батине то су само.

Нек га макар стрина учи,
Како Србин муке мучи:
Тад ће знати шта ће радит'
И како ће куле градит'.

Док четнике буве гризу,
Шверцер не зна ни за кризу,
А кад вашке јуриш праве,
Не окрећу на то главе!

У гаћама нема шале,
Јуриш праве вашке мале,
Зато, браћо, сви да знате,
Не примамо ник'е плате.

А шверцери, поред тога,
Пљачкају и брата свога.
Ал' за то ће бити казна,
Та тамничка соба празна.

Кажите им нека чују,
Четници им поручују:
''Ко је сада слатко срк'о,
После ће му бити грко.''

 

9. БЕРЕМ ЦВЕЋЕ ОВОГ ЛЕТА
(народна)

Берем цвеће овог лета,
Да закитим Краља Петра.
Краља Петра и Марију,
Томислава и Андрију.

Краљу Перо, злато наше,
Далеко Те одведоше,
Одведоше авионом,
Ти се јављаш радионом.

Краљу Перо, сив соколе,
Кад ћеш доћи на престоле?
На престолу Равне Горе,
Где се српске чете боре.

Да ти видиш чича Дражу,
И његову шумску стражу.
И да видиш соколове,
Који тебе много воле.

 

10. БОСАНСКА ЈЕ ТУГА ПРЕГОЛЕМА
(народна)

Босанска је туга преголема,
Нико не зна шта се Босни спрема.

Нигдје никог, само шума густа,
Остаде нам српска Босна пуста.

Једно јутро камиони јуре,
И прелазе босанске гудуре.

Све Босанце редом похваташе,
И до Дрине воде дотјераше.

Дадоше им ашов и лопате:
''Сами себи раке да копате''!

Земља тврда, а руке невјеште,
Кад почеше кундаци да пљеште.

Ископаше српског официра,
Што Србина посред срца дира.

Нађоше му сабљу, еполете,
Баш командир равногорске чете!

Сабља му је прибијена била,
То су њему саломљена крила.

Кама му је зарђала мало,
Пошто није вађена одавно.

 

11. СТЕПОЈЕВАЦ ОПАСАЛА ТАМА
(речи: Милан Ранковић-музика: народна)

Степојевац опасала тама,
Соко пишти, небо се пролама.
Мрка тама од неба се свила,
Кад немачка борна кола стигла.
Борна кола, два, три камиона,
Степoјевцу, крв се лити мора.

Кобни Немци на друм искочише,
Митраљезе своје поставише,
Заузеше пијац и кафану,
Митраљезом пустише рафалу.
Кад су стигли до једног дућана,
Опколише Јовановић Бана.

То гледао Драган соко 'тица,
Соко 'тица, села Конатица.
Из кафане, с' неколико друга,
Немцима је поч'о да се руга.
Машингевер Драган руком стеже,
Па погледа да ли Немци беже.

Али Немци ватру отворише,
И Драгана у руку ранише.
Затим Немци за њим запуцаше,
Многи момци мртви попадоше.
Што остало, похватано било,
Тад се сломи Драганово крило.

Но је Драган, са још једним другом,
Избегао Лесковачким друмом.
Тада Немци Бана ухватише,
У камион њега убацише.
Отераше ка Лајковцу граду,
Тешке муке њему да зададу.

Омладинци, Посавци повичу,
А топови од Посавља ричу:
''Аој Бане, ти си наша нада,
Највећа је сад твоја бригада!''
Сви се сложно за слободу боре,
Под заставом српске Равне Горе!

Писац песме, Милан Ранковић (1923. годиште из села Дражевац, срез Умка), четник Посавске Бригаде Авалског корпуса, je нестао у Босни 1944. Песма је спевана 1943. Први пут је изведена на народном скупу четника Авалског корпуса у селу Конатице 1943. Pесму је сачувао од заборава Милутин Марковић, Миланов братанац.

 

12. КУКУРУЗИ КЛАСАЛИ
(народна)

Кукурузи класали
Сви се Срби састали,
Састали се па говоре,
Који кога воле.

Једни воле Недића,
Други воле Љотића,
А највише, људи кажу,
Воле чича Дражу.

Много војске има он,
Воли Краља душом свом,
Куд год пођеш свуд су страже
Нашег чика Драже.

Треба да се сложимо,
Дражу да послушамо,
Све ће Петар да позлати,
Кад се натраг врати.

 

13. ТАМО ДОЛЕ, ПОКРАЈ НИША
(народна)

 Тамо доле, покрај Ниша,
Крв се лије као киша,
У Србији гроб до гроба,
Мајка тражи сина свога.

На гроб стала па се мисли:
''Ој гробнице чија ли си?''
А из гроба глас се вије,
''Не плач' мајко, тешко ми је''.

Срце ми се, мајко стеже,
Испод мене триест леже,
Из ране ми крвца точи,
Брату моме кваси очи.
(Четницима кваси очи)

Теже су ми сузе твоје,
Него мајко, ране моје,
Не плач' мајко, и не жали,
Већ воштане свеће пали.

Убила нас српска рука
Љотићевог петог пука.
Зар то мајко, жалост није,
Црна земља да нас крије.

 

14. ОКО НАС СУ ЗГАРИШТА ПУСТА
(народна)

Око нас су згаришта пуста,
А зидови црни и сиви.
Ову песму из наших уста,
певају мртви, не живи.

Зато браћо пунимо чаше,
Да ублажимо смрт и горчину.
Ура, ура, за четнике наше,
који ће сутра да гину.

У бој летимо ми смело,
да осветимо четнике своје.
Јер код куће остају они,
Који се смрти боје.

 

15. ОД ЈАДРАНСКОГ МОРА СИЊА
(народна)

Од Јадранског мора сиња,
Па до равног Невесиња,
Нестало је партизана,
Биће бољих, љепших дана!
Од Авале до Требиња,
Од Мостара  до Цетиња,
Свуд је четник до четника,
Српског Краља то је дика.

-------
Ми смо Драженовци, Драженовци,
Краља Петра војници, војници!

(Херцеговци певали у Лици и Далмацији када су марширали кроз села)

 

16. ОСТРОШКИМ МУЧЕНИЦИМА
(народна)

На Острошке греде двије,
Свети отац Василије:
Плочу диже, гроб отвори,
И говори Црној Гори.

Црна Горо моје стадо,
Мени рећи није радо:
Да су јутрос Света врата,
Порушена од џелата.

Комунисти, изрод Српства,
Ударише против Крста,
Деветструко већом снагом,
Четнике осуше паљбом.

Да манастир не оборе,
Блажо прима преговоре.
Комунисти без морала,
Убише га сјекирама.

Рећи ћу вам ове јаде:
Да Станишић Бајо паде,
Тридес и три паде глава,
За свој народ и за Краља.

Барут плану, олтар сруши,
Али вјеру не угуши.
Својом крвљу написаше
Историју борбе наше.

Почивајте браћо мила,
Крај свијеца и кандила,
Ваше име умријет неће,
Док се четник свијетом креће.

 

17. ПОЗДРАВ ИЛИЈИ ТРИФУНОВИЋУ-БИРЧАНИНУ
(народна)

Млади борци с' Динарских планина,
Поздрављају Илу Бирчанина.

Шаљу поздрав своме славном вођи:
''Ој војводо, у Грахово дођи!

Сва Тромеђа чека тебе радо,
Иде с' тобом куд је теби драго!''

Поздравља га група соколова,
Омладина Босанског Грахова!

 

18. НА ДИНАРСКЕ ЧУКЕ ДВИЈЕ
(народна)

На динарске чуке двије,
Четнички се барјак вије.

Ој, нека га, нек се вије,
Доњет нам је из Србије.

Донио га чича Дража,
И његова Горска стража.

А на њему златно слово,
То је име Момчилово.

 

19. УЦВЕТАЛА ШАНТЕЛИЈА
(народна)

Уцветала шантелија,
Уз Дражу је сва Србија.

Пет хиљада црне браде,
Марширају преко џаде.

И одоше путем Љига,
Да Љотићу дадну брига.

Предaјте се добровољци,
Судиће вам равногорци.

Предајте се нашој сили,
Немачке сте слуге били.

Предајте се нашој стражи,
Вас одавно Дража тражи!

 

20. ИДЕ ВОЈСКА ПРЕМА БЕОГРАДУ
(народна)

Од Тополе па до Равне Горе,
Све су страже ђенерала Драже,
А патроле Калабић Николе,
А заседа Рачића одреда.

Од Цетиња па све до Никшића,
Све је војска Павла Ђуришића.
Од Неретве па све до Тромеђе,
Глас грмљаше Војводе Јевђе.

Кроз динарске кланце и точила,
Све је војска војводе Момчила.
Иде војска према Београду,
Свом народу и Србији слободу да даду.

 

Из албума "СА ОВЧАРА И КАБЛАРА" (2010)

1. СА ОВЧАРА И КАБЛАРА
(народна)

Са Овчара и Каблара
лепа Мара проговара:

"Да сам тица ил'  голубић
да одлетим до на Љубић.

Да ја видим мога Мила
како с' војском парадира.

То је војска горског тића
Команданта Раковића''.

Песма ори од Ужица
четничка је сва Јелица.

Нема борбе, нема рата
без Раковић команданта.

 

2. ЗВОНА СА ОПЛЕНЦА
(народна)

Kраљу Перо дођи до Паланке
Па да видиш своје Србијанке.
Тебе, Перо, Срби воле
И за Тебе Бога моле
Да се скоро вратиш.

Сад Краљ Петар пита из Лондона
Да ли звоне на Опленцу звона?
Тебе, Перо, Срби воле
И за Тебе Бога моле
Да се срећно вратиш.

Да ли стоје наши виногради?
Да л' чувају Равногорци млади?
Тебе, Перо, Срби воле
И за Тебе Бога моле
Да се здраво вратиш.

Сада Шваба нека бере грожђе,
Док му Дража с' Равне Горе дође,
Тебе Перо, Срби воле
И за Тебе Бога моле
Да се скоро вратиш.

А кад Дража с' Равне Горе дође,
Чујеш, Швабо, присешће ти грожђе.
Тебе Перо, Срби воле
И за Тебе Бога моле
Да се здраво вратиш.

Краљу Перо дођи до Тополе
Па да видиш где се Срби боре.
Тебе Перо, Срби воле
И за Тебе Бога моле
Да се срећно вратиш.

 

3. КРИВА РЕКА НИЈЕ КРИВА БИЛА
(аутор незнан, обр. за песму М.М.Петровић-музика: народна)

Крива Река није крива била
што се у њој војска доселила.
Ту се беше Кесер настанио
и у њојзи лето летовао.
То зачуше немачке команде
са свих страна војску сакупише
и на Криву Реку опремише.
Криву Реку мучно опколише,
опколише, целу запалише.
Немци дрско кућама зађоше
Војводу расинског не нађоше.
По кућама народ затворише,
са народом куће запалише,
Ko утече у бекству се даде,
Ал' побећи нико не могаде,
све их живе војска похватала
до пред цркву народ дотерала.
Пуну цркву света напунише,
а топови цркву запалише.
И то света што пред црквом беше
и њима се животи узеше.
Митраљеску ватру отворише
око цркве народ покосише.
Паде народ ко пред косом трава
никоме се не подиже глава.
То је било у свету недељу,
о јесени, о Михољу дану,
Док још беше берба необрана,
село гори три бијела дана,
Криву Реку росна трава мила
док се сама ватра загасила.
Ој, Кесеру, славни српски сине
памти како Србин за те гине.
Чуј наш вапај, освети нам име,
дозив јечи у свете висине.
Кад се Кесер љуто наљутио,
и четнике добро опремио,
на Гледићу војску поставио,
па на Немце вешто ударио.
Тад почела швапска крв да лије,
ни једнога заробио није.
Крива Река није крива била
што се у њој војска доселила.
Крива Реко спавај у тишини
Четници те твоји осветили.

 

4. НА ЦЕРУ
(речи: Поручник Јанко Туфегџић - музика: М.М.Петровић)

Ноћ звездана врх бездана,
међу тамно Церје слази,
бескућниче с Рајне пази,
овуда се не пролази.

Ту ми с' вуком другујемо,
на планинској уској стази
и са песмом умиремо,
овуда се не пролази.

Ту се блузе твоје плаве,
лобања се сунцу плази,
из костура ничу траве,
овуда се не пролази.

Ниси пит`о старе своје,
па ти нога дрско гази,
овде наше чете стоје,
овуда се не пролази!

 

5. ДУВА ВЕТАР, ДУВА ПОВЕТАРАЦ
(народна)

Дува ветар, дува поветарац,
војску води Радосав Ратарац.

Сви Ратарци тебе радо славе,
наш си Богићевић Радосаве.

Радосаве, нек је теби хвала.,
што ти скиде Живана и Павла.

Што ти скиде љотићевце клете,
Бог да живи све Дражине чете.
Бог да живи нашег Чиче чете.

 

6. ОЈ ДЈЕВОЈКО ЉЕПОТИЦЕ
(народна)

Ој дјевојко љепотице,
стиг'о Швабо до границе.
На граници стража стоји
и сумњива лица броји.

Кажи сејо, кажи право,
Је ли чича Дража здраво?
Јесте здраво каж'те свима,
у срцу је свим Србима.

Иде чета, и колона
четничкије батаљона.
Ко тој чети на пут стане
с' рамена му глава па'не.

Телефонске жице брује,
Краљ нам Петар поручује:
''Ој четници, мили тићи,
храбри борци, Дражинићи.

Осветите оне жртве,
по јамама што су мртве.
Па и оне око јаме,
што их кљују црне вране.

Гон'те редом све усташе
који српску дјецу клаше.
А и оне црне вране,
крволоке партизане.''

 

7. СМРТ МИЛОРАДА ПОПОВИЋА
(поема: Бранко Јањић, адаптирао за песму М.М.Петровић - музика: народна)

Mуња сјева, црна земља јечи,
На Козари и Пољу Лијевчи,
Играју се муње и облаци,
А по пољу падају јунаци,

Борбу воде Дражини четници
И Титови црвени злочинци.
Наваљује маса са свих страна
Од усташа и од партизана.

Јуриш врши Гатачка бригада,
Крв се лије, омладина пада.
Двије ноћи и два бјела данка,
Љута борба траје без престанка.

На јуришу у сред окршаја
А из ладне смрти загрљаја
Одјекује поклик и команда
Поповића славног Милорада:

"Напред браћо док нас је једнога
За слободу и за Краља свога;
Смрт презрите, небој'те се рана
То је увјек било, код Гачана."

И још нешто рећи хотијаше
Ал' га љуте ране савладаше.
Погоди га партизанско тане,
И усташко још продуби ране.

Живот даде милом роду своме,
На Лијевчу Пољу крвавоме.
Одужи се својој отаџбини,
Своме Гацку и Херцеговини.

Нек ти буде лака земља црна,
И захвална мајка Отаџбина.
Вјечна слава, дични Милораде,
Нек' ти виле на гроб цвјеће саде.

 

8. КЛИЧЕ ВИЛА ЗАПЛАЊСКИХ ВИСИНА
(народна)

Кличе вила Заплањских висина,
Она буди синове планина,
Она зове, свога сивог тића,
Капетана Мирка Ћирковића.

Устај, Мирко, незнао за јаде,
Зло Бугари око Ниша раде,
Буди, Мирко, соколове твоје,
Српске песме нек' се свуда поје.

С' војском, Мирко гази горске кланце,
Са народа стреси ропске ланце,
Тиранина гони и убијај,
Свуд заставу слободе развијај.

 

9. ИДЕ МАЛА НАМИГУЈЕ НА МЕ
(народна)

Иде мала, намигује на ме,
Ој четниче, бил' ми дао ја'ње?

Дао би ти девет пољубаца,
и најбоље ја'ње из оваца.

Ој шајкачо четничкога кроја,
носила те фамилија моја.

Од Солуна па до кршне Лике,
 све је моје ишло у четнике.

 

10. ГЛЕДАО САМ ВРХ ЗАОСТРА
(народна)

Гледао сам врх Заостра,
ђе Војвода Павле поста,
И гледао браћо мила,
кад четничка пође сила.

Преко брда и планина,
до крвава Колашина,
''Пасје гробље" луг проклети,
дође Павле да освети.

Војводина бјеше воља,
спуштише се до Липова.
Пролећеше као 'тице
преко села Штитарице,

По косама од Боровца,
спуштише се до Мојковца.
Бјеже Тито и Пијада,
Павлова их ћера гарда.

Партизани црни врани,
дођоше вам црни дани,
Црни дани, црне ноћи,
Краљ ће Перо опет доћи.

 

Из албума "ШТЕКЋЕ ''ЗОРКА'' КРАЈ  ЛОЗНИЦЕ" (2008)

1. ШТЕКЋЕ ''ЗОРКА'' КРАЈ ЛОЗНИЦЕ
(народна)

Штекће ''Зорка'' крај Лознице,
Чује се  до Мајевице.

То четници с' Равне Горе,
Зову народ да се боре.

А са Дрине, из Србије,
Мајор Дангић поручује:

''Поздрав' те ми Семберију,
Нашу браћу најмилију,

Поздрав' те ми Бањичића,
Шолака, Дамјановића,

Поздрав' те ми Керовића,
Мајевицу и Бижића,

Све четнике и војводе,
Што нас воде до слободе!''

 

2. СА ПЛАНИНЕ БЕЛА ВИЛА ЗОВЕ
(народна)

Са планине бела вила зове,
Стару мајку Бојовића Јове.

Стара мајко не буди весела,
Нашег Јове међу нама нема.

Крај Мораве, покрај воде хладне,
Млађан Јово за слободу паде.

Он погибе на једном јуришу,
Своју дужност преда Раковићу.

Раковићу мојој мајци кажи,
Да ме више по шуми не тражи.

Стара мајко немој сузе лити,
Четници ће Јову осветити.

Поручник Јован Бојовић, командант Јеличког четничког одреда, погинуо на Краљеву у ноћи између 28. и 29. октобра 1941, због издаје партизана.

 

3. ОБЛАЧИНА АЛИ КИШЕ НЕМА
(народна)

Облачина али кише нема,
Млад се четник на игранку спрема.

Зачешљује своју косу густу,
Да изађе на игранку пусту.

Коло вије, хармоника свира,
Љотићевац авлију блокира.

А четнику девојчица каже:
''Бежи брале, они тебе траже.''

Пушка пуче, добровољац стаде,
Млади четник на земљицу паде.

 

4. У ГОРЊАКУ НА ПЛАНИНИ
(народна)

У Горњаку на планини,
Покрај цркве у близини,

Застава се српска вије,
Мили Боже чија ли је?

Застава је српског бана,
Баш Јагоша капетана.

С' њим су дични командири,
Славни српски официри.

Њих не красе еполете,
Већ четничке бајонете.

5. ТО ЈЕ БИЛО ДВАН'ЕСТОГА ЈУНА
(народна)

То је било дван'естога јуна,
Кад погибе дван'ест српских цура.
Дван'ест цура, дван'ест соколова,
Од усташког праха и олова.

Дјевојке су кукуруз копале,
Побише их те усташке бале.

Јадне мајке по шумама лете,
Свака пита: ''Ђе је моје дјете?''
Нађоше их на њиви поклане,
Ђе су цуре у мукама пале.

Хтјеше мајке, да им помоћ даду,
Али цуре за себе не знаду.

''Кћери наше, наш зелени струку,
Пружите нам вашу десну руку!''
Ал' ни једна руке не пружаше,
Веће своје душе Богу даше.

''Кћери наше, наше бјеле виле,
Јесу ли вас усташе мучиле?
Или су вас из пушке убиле?''

''Јесу нано, биле и мучиле,
и живе нам очи повадиле.
Онда су нас из пушке убиле.''

Дошле мајке да кћери ожале,
Више главе да им свјеће пале,
''Кћери наше, наш зумбуле плави,
Сав се Бубањ и коље и пали''.

Злочин је учињен у селу Велики Бубањ, код Доњег Лапца, Лика, 12. јуна 1941. 
По књизи ''Genocide in Satellite Croatia 1941 - 1945'', од Едмонда Париса, убијене су том приликом следеће девојке, њихова имена са датумима рођења забележена:  Даринка Медић (1928), Ковиљка Медић(1929), Мара Медић (1928), Софија Медић (1928), Смиља Медић (1928), Мара Ђапа (1928), Смиља Ђапа (1927), Смиља Керкез (1924), Милева Керкез (1929), Јелка Керкез (1930), Милка Керкез (1930) и Сока Рајић (1912).

Стихови ове песмe су само мали пример усташких зверстава извршених над незаштићеним српским живљем у овим крајевима. Oд првог забележеног покоља Срба у Бјеловару, неких 80 км северно од Загреба, у ноћи 28. априла 1941, до српских устанака у ондашњој НДХ, за мање од три месеца убијено је стотине хиљада Срба.

 

6. МЕНЕ МАЈКА ЈЕДНОГ РОДИ
(народна)

Мене мајка једног роди,
Па ме шаље Дрини води.

''Иди сине Дрини води,
Да се Босна ослободи''.

У Босни је гроб до гроба,
Тражи мајка сина свога.

Нашла га је на гроб клекла,
И овако сину рекла:

''Аој сине жељо моја,
Где почива младост твоја?''

Отац плаче, мајка цвили:
''Отвори се гробе мили.''

Кад се гробак отворио,
Син је мајци говорио:

''Иди мајко дому своме,
Не долази гробу моме.

Тежа ми је суза твоја,
Него црна земља ова,

Тежа ми је суза ваша,
Него ране од усташа.

Мили моји, каж'те свима,
Мојој браћи, четницима,

Нек не дају Српства свога,
То је жеља срца мога.''

 

7. КРАЈ КРВАВЕ ЦРНЕ ФОЧЕ
(народна)

Крај крваве црне Фоче,
Ту усташка пропаст поче.

Тече Дрина сва крвава,
На стотине носи глава.

Свуд четници Баћовића,
Црногорци Бојовића,

Херцеговци Салатића,
И Босанци Јевђевића.

Сваки хита, сваки лети,
Усташама дас' освети.

Францетић се сад не хвали,
Јер му Србин топом пали.

Битка за Фочу била је дуга, велика и крвава; окончана је 19. августа
1942. четничком победом.  Четници су заробили неопходну ратну
опрему и два топа.

 

8. НАС ДВА БРАТА ОБА ЧЕТУЈЕМО
(народна)

Нас два брата оба четујемо,
Не жал' мајко ако погинемо.

По шумама падају гранате,
Пази брале да не падне на те.

Мога брата ранила граната,
Жао ми је што и мене није.

Остај моја мала код оваца,
А ја одох преко Доњег Лапца.

Недај мала да љубе дјеца,
Већ ти чекај твога митраљезца.

 

9. ПОРЕД БИСТРЕ БУТИЖНИЦЕ ВОДЕ
(народна)

Поред бистре Бутижнице воде,
Ту четници тешке борбе воде.

Црни Врху на западној страни,
Тебе памте сви српски душмани.

Пљешевицо и твоји обронци,
Тебе бране храбри Дражиновци.

То су борци славнога Ђујића,
Понос дика села Голубића.

 

10. У ГОЛОБОК СТИГЛИ ШУБАРАШИ
(народна)

Киша пада па прашину праши,
У Голобок стигли шубараши.

И пред њима Лазовићу Жика,
Са његових хиљаду четника.

Лазовићу дођи до Кусатка,
Чекају те хиљаду момака.

Чекају те младог Доде чете,
Краљ му Петар дао еполете.

Уз Доду су млади момци стали,
Краљу Пери заклетву су дали:

''Краљу Перо, океан прелази,
Па ти брже Србима долази''.

 

Из албума ''ЦВЕТАЛА МИ ЛИПА И ТОПОЛА" (1978)

1. ЦВЕТАЛА МИ ЛИПА И ТОПОЛА
(народна)

Цветала ми липа и топола,
где се шећу Дража и Никола.

Чича лево а Калабић десно,
хоће Краља да врате на престо,
Краља Перу да врате на престо.

Равном Гором, уцветало цвеће,
куд се Дража с' четницима креће,
куд се Дража и Калабић шеће.

 

2. ЈЕДНО ЈУТРО СВАНУ ЗОРА
(народна)

Једно јутро свану зора,
окићена Равна Гора.

Окитио чича Дража
и његова Горска Стража.

Од седамнаест па на више,
чича Дража мобилише.

Мобилише младе момке,
да му носе пушке Зорке.

Мобилише и девојке,
да му буду Равногорке.

Чича Дража нам је рек'о,
сваку цуру зов'те секо.

 

3. У ШУМИЦИ КОЛИБИЦА МАЛА
(народна)

У шумици колибица мала,
у колиби чика Дража спава.

Пред колибом радио станица,
из Лондона говори Краљица.

Чика Дражо не предана душо,
Краљ је Пера твоје речи слуш'о.

Речи слуш'о у груди се бије,
шта уради Тито од Србије.

 

4. НА ПЛАНИНИ, НА ЈЕЛИЦИ
(народна)

На планини, на Јелици,
састали се сви четници.
Састали се па говоре
петокраку да оборе.

Петокраку јер неваља
она неће Петра Краља.
Она не да српском роду
људска правa ни слободу.

Ој четници Равне Горе
збијајмо се у редове.
Збијајмо се брат до брата,
да скинемо јарам с'врата.

 

5. МОРЕМ ПЛОВИ ЈЕДНА МАЛА БАРКА
(народна)

Морем плови једна мала барка,
у њој седи Краља Петра мајка.

Морем плови не боји се мина,
пошла мајка да потражи сина.

Пошла мајка сина да потражи,
па се јави ђенералу Дражи.

Чика Дражо где је моје дете,
чуваш ли му златне еполете?

Ој Краљице почивај у миру,
твој је Пера сада у Кајиру,
Краљ је Пера сада у Кајиру.

 

6. КЛИЧЕ ВИЛА С' ТРЕБЕВИЋА
(народна)

Кличе вила с' Требевића,
није Босна Павелића.

Већ је Босна сивог тића
Доброслава Јевђевића.

Јевђевићу Доброславе
Срби ће те да прославе.

Слави ће те српска дико,
српско мало и велико.

 

7. ОМЛАДИНА ДИНАРСКИХ ПЛАНИНА
(народна - мелодија М.М. Петровић)

Омаладина Динарских планина,
гради дело Принципа Гаврила.

Кроз векове, циљ нас свети зове,
да створимо нешто ново, боље.

Са Динаре кличе бела вила,
зове децу Принципа Гаврила.

''Дјецо моја, ове земљо дико,
у вас гледа мало и велико.

Свето дело изградити ваља,
стварат земљу, мријети за Краља.

Нек се Балкан потреса од јека,
и налета омладинских чета.''

 

8. ЈЕДНА МАЛА, КАО СЛИКА
(народна)

Једна мала, као слика,
заљуби се у четника.
Па четнику 'вако вели,
ој четниче мене жени.

Ој девојко, девојано
да се женим још је рано.
Да се женим рано ми је,
да т' оставим жао ми је.

Да се женим нема смисла,
док не па'не Независна.
Причекај ме зиме двије,
то за тебе дуго није.

Причекај ме два, три лета,
док одслужим Краља Петра,
Краља Петра и Марију,
Томислава и Андрију.

 

9. ПО ШУМАМА БОСНЕ, ЛИКЕ
(народна)

По шумама Босне, Лике,
иду чете и комите.
Иду чете на све стране,
пред њима је Роквић Мане.

Мане виче, све се ори,
митраљеска ватра гори.
Гдје се српски барјак вије,
ту душману лако није.

Састале се три војводе,
у Петровцу борбе воде;
Плећаш, Богуновић, Роквић Мане,
од душмана Српство бране.

 

10. ДЕВОЈКА ЈЕ ПОШЛА У ГОРУ ПО ВОДУ
(народна)

Девојка је пошла у гору по воду,
воде да захвати кући да се врати.

Сусрела јунака сред луга зелена,
десна му је цела рука одсечена.

Јунак тихо збори да га жеђ умори,
стан' девојко роде дај де мало воде.

Девојка застала па му воде дала,
кад му воде дала тужно запитала.

Рањени јуначе где си досад био,
где си тако тешке ране задобио?

Ја сам селе војник Дражинога Пука,
десна ми је селе одсечена рука.

Одсечена селе на сред Равне Горе,
где се српске чете за слободу боре.

Ја не жалим селе своју десну руку,
већ ја жалим селе што нисам у Пуку.

 

11. ОД ТОПОЛЕ, ПА ДО РАВНЕ ГОРЕ
(народна)

Од Тополе, од Тополе,
па до Равне Горе,
све су страже, све су страже
ђенерала Драже,

а патроле, а патроле
Калабић Николе,
а заседа, а заседа
Рачића одреда,

извидница, извидница
Павла Ђуришића,
претходница, претходница
Војводе Ђујића.

Чика Дражо, чика Дражо
ми ти се кунемо
да са твога, да са твога
пута не скећемо.

 

12. СОКОЛОВИ СИВИ ТИЋИ
(народна)

Соколови сиви тићи,
децо моја Дражинићи,
Дража зове Круна иште
да идемо на бојиште.

С' Равне Горе зове труба
јел' вам жао младих љуба?
Ми смо љубе прегорели
боја смо се зажелели.

Груди ваше кад крваве
јел' вам жао старе мајке?
Благослов нас мајчин прати
радо ће мо живот дати.

Јел' вам жао родне груде
што душмани по њој суде?
Њу жалимо за њу мремо,
живот за њу сви дајемо.

Мрки вуче, чича Дражо,
српски оче, горска стражо,
ти си вођа српског рода
и бранитељ свог народа.

 

Из албума ''МИ СМО РАВНОГОРЦИ'' (1981)

1. КРАЉУ ПЕРО СРПСКИ СИНЕ
(речи: прве две строфе народне - додатне речи М.М. Петровић)
(мелодија народна)

Краљу Перо српски сине,
кад ћеш доћи до планине,
до планине Равне Горе
где се српске чете боре?

Па да видиш чика Дражу
и његову Горску Стражу.
И да видиш официре,
официре, командире.

Народна песма се завршава овде са:
Пред нама је чика Риста
и он води преко триста.
Пред нама је чика Риста
и он води преко триста.

Па да видиш Жујовића,
Васића и Павловића.
И да видиш Калабића,
Рачића, Палошевића,

И да видиш тог сокола,
команданта крајинскога,
команданта Пилетића
и Љубу Јовановића.

Команданта Београда,
Михаиловић Александра,
команданта Војводине,
тића Драгослав Ракића.

Лазовићу српски сине
ти си вођа омладине.
Код тебе се свако јавља,
ти си вођа Поморавља.

Са Авале Трифковића,
са Космаја Бојовића,
и да видиш Шумадијског
тића, Дују Смиљанића.

Нешка Недића, Ваљевца,
Туфегџића од Поцерја,
и да видиш соко тића,
тића, Добрицу Ђукића.

С' Копаоника Кесеровића,
са Косова Марковића,
са Бабуне Стефановића,
с' Козјака Јордан Кимића.

Још да видиш сто хиљада
тића Карађорђевића.
И да видиш сто хиљада
тића Карађорђевића.

 

2. ПЕСМА БЛАГОТИНСКОГ БАТАЉОНА
((речи народне - мелодија: М.М. Петровић)

Четрдесет прве у пролеће
сваки четник у бој креће,
труба зове, Дража иште,
да се иде на бојиште.

С' Равне Горе курир стиже,
устанак се сада диже,
да се бију непријатељи стари,
Немци, Талијани, Бугари, Мађари.

Све од Гоча и Жељина
и Јастребца, Благотина,
скупљају се младе чете,
Равној Гори да полете.

Благотинска чета храбра,
Равногорству полет дала,
од Левча до Трстеника,
чете води Тодоровић Жика.

Село Риљац са Жиком на челу,
задивило Шумадију целу.
С' њиме иду Слободан и Раде,
да што јаче Равногорство граде.

Потомци су од Војвода Луне,
да се увек у неправди буне,
ићи увек јединој мети,
патриотски за Српство умрети.

Од Битоља до Триглава,
од Тимока до Јадрана,
Равна Гора, Равна Гора
победити мора!

 

3. РАВНОГОРСКА ВИЛА
(народна)

Једно јутро зора свану,
са планине сунце грану,
кроз планину глас се ори,
са планине вила збори.

Проговара бела вила,
послушајте браћо мила,
ја сам прешла српске горе,
све од мора до Тополе.

Лијепа је свака гора,
ал' најлепша Равна Гора.
Ја сам јуче на њој била
одмарала своја крила.

И вид'ла сам Горсkу Гарду
у Дражином главном штабу.
У штабу су млади момци,
Kраља Петра Равногорци.

На њима је роба фина
од сељачка сукна сива.
Јуначко им лице младо,
прекривено густом брадом.

A низ плећи бујне косе,
Дражинићи, сви то носе.
Шубара им боје црне,
што душманин пред њом трне.

Са поносoм они зборе,
за кога се они боре,
за слободу и за Kраља
и за Дражу ђенерала.

 

4. ЖИВЕЛА СРБИЈА
(народна)

Краљу Перо ми би хтели знати,
како ће се ова земља звати?

До Мостара све Србија стара,
од Мостара и нова и стара.

Поручује Краљица Марија,
нек се зове Велика Србија.

Ова ми је песма најмилија,
кад запевам - Живела Србија!

 

5. ВЕТАР ДУВА С' ГОРЕ ЛИШЋЕ СЛЕЋЕ
(народна)

Ветар дува с' горе лишће слеће,
Дража војску у планине креће.
Куд је креће, куд ли је одводи,
ај, дал' у Босну да је ослободи?

Чика Дражо моле те девојке,
да им пустиш на одсуство момке,
да их пустиш бар неколко сати,
ај, па их опет у планине врати.

Ја сам своје поженио момке,
пушком Зорком, гаравом девојком,
редеником, деверским пешкиром,
ај, фишеклије, свастике и прије.

Оштра кама, девојачка нана,
а меткови, кићани сватови,
густа шума замењује кума,
ај, кршно стење, венчано знамење.

 

6. ОМЛАДИНЦИ, РАВНОГОРЦИ
(народна)

Омладинци, Равногорци своју земљу бране.
Све за народ и за Краља, Петра Другог од Балкана.
Напред ступај, мачем лупај,
ура на све стране!

Ура, ура из гудура ничу чете нове.
Ова земља србинова храни соколове.
Све за народ и за Краља, борити се како ваља.
Напред ступај, мачем лупај,
ура на све стране!

За крст часни и слободу Равногорци гину,
и за своју напаћену милу отаџбину.
Све за народ и за Краља, Петра Другог од Балкана.
Напред ступај, мачем лупај,
ура на све стране!

 

7. ПРЕКО ЛИКЕ ИДУ ЈУРИШЛИЈЕ
(народна)

Преко Лике иду јуришлије,
пред њима се српски барјак вије.

Њега носи рука Обилића,
команданта Војводе Марића,

Мирка жали Крбава и Лика,
а највише Попина Велика.

Видe мајко испод горе тића,
то је гарда Ђокице Mapића.

 

7(а). КУД СЕ РАЈАК ТРЕЋОМ ЛИЧКОМ КРЕЋЕ
(народна)

Куд се Рајак Трећом Личком креће
туда расте мирисаво цвеће.

Није мајка родила јунака
к'о што мајка Перицу Рајака.

Ој Рајаче ти си наша дика,
ти си понос *СРБскије четника.

*(Из села СРБ у Лици)

 

8. КРОЗ РАВНЕ КОТАРЕ
(Милан - Мића Петровић)

Кроз Равне Котаре, глас се чује,
Србе гоне четир љуте гује.
Четир гује са четири стране,
навалиле Србе да тамане.

Једна Немци, друга Талијани,
српска села пале партизани.
А четврта, најљућа бијаше,
црна гуја проклете усташе.

Из Бенковца српски соко пишти,
зове Србе да гује поништи.
Стварају се чете и бригаде,
пред нама је Стегњајић Милораде.

С' летећом бригадом свуда лети,
Стегњајић хоће Србе да освети.
Сад четници јуре изјалице,
кроз Котаре преко Буковице.

Стегњајићу, мирисаво цвеће,
Срби тебе заборавит' неће.

 

9. МИ СМО РАВНОГОРЦИ
(народна)

Све више, више и више,
чује се слободе клик;
у нашој крви се пише,
нове државе лик.

Ми смо Равногорци,
слободе борци,
Покрета нашега стража,
нас води херој и јунак
Михаиловић Дража.

Ми сви стремимо,
ми марширамо,
успркос свих напора,
новој држави правде,
слободе и напредка.

Ми смо Равногорци,
слободе борци,
нашега Краља стража,
нас води херој и јунак
Михаиловић Дража.

 

10. ПЕСМА НАРОДНИМ ПРВАЦИМА
(речи: М.М. Петровић - народна мелодија)

Кад је Дража Равној Гори стиг'о,
и Трећи српски устанак подиг'о,
преко Дрине дозива јунаке,
најхрабрије народне прваке.

Браћо моја српски соколови,
за устанак народ Бога моли.
За крст часни и слободу златну,
осветлимо дедовину славну.

Уста Босна и Херцеговина,
затресла се силна Осовина,
Србе воде Радојица Перишић
и војводе Баћовић, Јевђевић,
Дреновић и Богуновић Бране
и народни првак Роквић Мане.

Црна Гора има великана,
Блажу, Бају и Ђуришић Павла,
Далмација Пају Поповића
и војводу Момчила Ћујића.

Лику воде Марић и Цицвара,
Омчикус и Десница Илија,
Гацку Долину воде Мирко Никшић,
Миле Маријан и Раде Мандић.

Пjевај дико, пjевај мили роде,
како Срби садa борбе воде.
Чика Дражо ми ти се кунемо,
да са твога пута не скрећемо.

 

11. ГРОМКО ТРУБЕ ЈЕЧЕ
(Слепи Кнез)

Громко трубе јече, Србин ропство неће,
води Дража Равногорце, Краља Петра верне борце,
бели орао кличе, већ слобода свиће,
кидају се ропству ланци, к'оружју Балканци.

На команду Драже, све нек јурну страже
преко Дунава и Саве, наше Дрине, Соче, Драве.
Јуначке армаде, корпуси, бригаде,
храбри батаљони, чете, напред нек полете.

Рефрен: Сви за Дражом сложно сада,
сатримо ми швапског гада
преко Рима до Берлина
пуста нек је рушевина.
Јуначке армаде, корпуси, бригаде,
храбри батаљони, чете, напред нек полете.

 

11(б). ПЕСМА СЛОБОДЕ
(Слепи Кнез)

Народне се трубе чује глас,
војвода нам Дража носи спас.
Свуд слободе биће сваком знај
Хитлеру кад једном дође крај.

Рефрен: За слободу напред сада
сви из шума, села, града,
борба је на живот или смрт, смрт, смрт.
Нек планина Равна Гора
јекне преко поља, мора,
издајника сваког чека смрт, смрт, смрт.

Кораци се Драже чују свуд,
народне се правде спрема суд.
Ко год жели да смо његов роб,
спремају му наше пушке гроб.

Рефрен: За слободу напред ...........

 

12. НА ДИНАРИ ЗАКУКАЛА ВИЛА
(речи: народне - мелодија: М.М. Петровић)

На Динари закукала вила,
посестрима Принципа Гаврила,

Она кука као српска мајка,
и дозива Богуновић Бранка.

'Вакав живот за Србе не вреди,
устај Бране усташе уреди.

Бране виче, сва Динара ори,
а усташка банда страхом гори.

Аој, Бране ти си наша дика,
ти си понос српских устаника.

 

13. ШТА СЕ ОНО НА ДИНАРИ СЈАЈИ
(прва два реда народна - додатне речи Милан Глигић)
(мелодија народна)

Шта се оно на Динари сјаји,
Ђујићева кокарда на глави.

Ој Војводо шубару накриви,
има твојих четара још живи.

Кроз Динарске кланце и точила
све су чете војводе Момчила.

Са Динаре синуће слобода,
донеће је Момчило војвода.

 

14. НА ОСТРОШКЕ ГРЕДЕ ДВИЈЕ
(народна)

На Острошке греде двије
бијела вила сузе лије.

Сузе лије и говори
ојађелој Црној Гори.

Зар не знасте Црногорци
ђе падоше храбри борци?

Блажо, Бајо и остали
за слободу што су пали,
за слободу живот дали.

 

15. КРОЗ ПАЂАНЕ
(речи: народне - мелодија: М.М. Петровић)

Кроз Пађене жива ватра сева,
погледајмо ког нам брата нема.

Нема брата Добријевић Перише,
под ранама он млађан издише.

Он је родом Граховске Долине,
храбри вођа српске омладине.

Осветићу Перишу јунака
макар моја закукала мајка.

 

16. КАД ДЕСНИЦА УЗ МИТРАЉЕЗ ВРИСНЕ
(народна)

Кад Десница уз митраљез врисне
нема браћо више Независне.

Десница је јунак са Оштреља
њега слави браћо Босна цијела.

Ој Деснице и то твоје брно,
Павелића завиће у црно.

 

17. ОЈ РАЧИЋУ ЗДРАВО, ЗДРАВО
(народна)

Ој Рачићу, здраво, здраво,
све што радиш имаш право.

Нема борбе, нема рата
без Рачића команданта.

Рачић зове оца Џиџу
да ударе на Илиџу.

Џиџа вели, нема свеца,
треба тући сваког Немца.

 

18. ПЕСМА ГОРСКОМ ЦАРУ
''Слепи Кнез''(Слепи ђак - редов В. Кнежевић)

Двоглави орао Равној Гори лети,
грб Петра Другог краси њему груди.
Поздраве носи Равногорској чети,
и чича Дражи, витезу том.

Рефрен: Нико на свету нема такве снаге,
као што је Дража, наш први Горски Цар.
Живео чича Дража и Равногорска стража,
заклетви својој верни, ''Слобода или Смрт!''
Живели Равногорци,
јуначки првоборци,
одани Краљу Петру Другом
и чича Дражи свом.

Цео наш народ чича Дражу воли,
великог борца, првог Равногорца.
Свако за њега, сад се Богу моли,
да нам поживи јунака тог.

Рефрен: Нико на свету нема таквог борца
као што је Дража највећи српски син.
Живео чича Дража ....

Сви су уз Дражин Равногорски Покрет
градови села, отаџбина цела.
Раме уз раме снажни српски полет
згази ће сада душмане све.

Рефрен: Нико на свету нема такве снаге
као што је Дража и његов оштар мач.
Живео чича Дража ....

 

Из албума ''СЛАВА ЧИЧИ'' (1986)

8 МАЈ 1941
(Милан - Мића Петровић)

Шестога априла, четрдесет прве,
на молитву свету прва звона брује.
Православље слави Светитеља Творца,
Београд порславља васкрс Спасиоца.

Јато црних Штука небо пара,
Хитлерова сила Српство руши, хара.

Престоница гори, свуда народ страда,
јауци се чују горе нег' икада.
Издајничка рука широм пропаст спрема,
а Србину ниодкуда помоћ нема.

Дал' је мајка родила јунака,
да поведе народ из овога мрака?

Већ осмога маја, четрдесет прве,
док цела Европа под Хитлером трне,
са врх Сувобора, силни глас се чује:
''Не признајем ропство које Хитлер кује!''

Биће борбе, биће нових мука,
свуда српске шуме пуне се хајдука.
У бој води неуморни Чича,
о коме се данас свуд по свету прича.

 

2. ПЛАНИНО, МАЈКО ЉУБАВИ
(народна)

Планино, мајко љубави,
планино, цвете убави,
твоја су недра мирисна,
а твоја душа милосна.

Планино, мајко љубави,
планино, цвете убави,
у теби живот проводе
синови српске слободе.

Планино, горо зелена,
планино, мајко рођена,
чувај нам Дражу јунака,
српскога борца, првака.

А када буде у зору,
сви ћемо с' Дражом у борбу,
у име Краља и Бога,
да нам се врати слобода.

 

3. ЧУЈМО БРАЋО ШУМСКЕ ТРУБЕ ГЛАСЕ
(Слепи Кнез)

Чујмо браћо, чујмо браћо, шумске трубе гласе.
Иде Дража, иде Дража, он ће да нас спасе.

Рефрен: Равногорци, Равногорци,
Неуморни, храбри борци.
Јуриш, ура, на све стране,
дан слободе да нам сване,
сви за Дражом напред сад,
у бој, у бој, у бој, за Дражом!
Јуриш, ура, на све стране,
дан слободе да нам сване,
сви за Дражом напред сад,
у бој, у бој, у бој !

У гору сам радо пош'о да потражим Дражу,
чича Дражу, чича Дражу и његову стражу.

Рефрен: Равногорци, Равногорци ..........

На све стране, на све стране, храбре страже стоје
и чувају сваку стопу домовине своје.

Рефрен: Равногорци, Равногорци ..........

Треште пушке, треште бомбе свуд по Равној Гори.
За једнакост и за прваду, ту се Дража бори.

Рефрен: Равногорци, Равногорци ..........

4. ЗБОГОМ ОЧЕ, ЗБОГОМ МАЈКО
(народна)

Збогом оче, збогом мајко,
ја не могу бити роб,
па одлазим у планине,
где су Дража, Краљ и Бог.

Планина је кућа моја,
горски кланци лугови,
низине су њиве моје,
а родбина соколи.

Збогом мили, збогом драги,
останите у ропству.
Ја одлазим с' четом својом
да свој живот дам Српству.

 

5. У КОЛАШИН, У РОВОВЕ
(народна)

У Колашин, у ровове
похваташе соколове.
Ухватише сивог тића,
баш војводу Ђуришића.

Њемачки му мајор каже,
казуј Павле ђе је Дража.
А Павле се само смије,
неће Чичу да открије.

У авион њега мећу,
за Њемачку њега крећу.
Павла воде авионом,
а четнике камионом.

Кад је дош'о више Лима
шаље поздрав четницима.
Нема боја да се бије
док не дођу јуришлије.

Јуришлије, момци млади
све бирани у бригади,
ја остављам свога сина
који нема шест година.

 

6. НА СРЕД ГОРЕ РОМАНИЈЕ
(народна)

На сред горе Романије
четнички се барјак вије.

Па нека га, нек се вије,
донет нам је из Србије.

Донео га чича Дража
и његова Горска Стража.

Носила га чврста рука
мајор Дангић осмог пука.

Предао га Херцег-Босни
да се она с'њим поноси.

Херцег-Босна барјак воли
јуначки се под њим бори.

 

7. ШУМО МАТИ ЗАГРЉАЈ МИ ПРУЖИ
(народна)

Шумо мати загрљај ми пружи,
сину твоме који Дражу служи.

Ја до тебе нигде никог немам,
од тебе се и у борбу спремам.

После борбе уморан и гладан,
теби хитам на груди ти падам.

Твоја трава простирач је мени,
твоје гране, покривач зелени.

 

8. СПРЕМ'ТЕ СЕ, СПРЕМ'ТЕ, ЧЕТНИЦИ
(народна)

Палнино моја, планино, туго,
планино моја, старино.

Доста сам пута ходио, туго,
комитске чете водио.

Српска ми труба затруби
из тога села Дренова.

Спрем'те се спрем'те четници,
силна ће борба да буде.

Загрми Дража војвода,
бацајте бомбе четници.

Из ове наше победе,
засјаће сунце слободе.

 

9. МИ СМО МОМЦИ ИЗ ПРОШЛОГА РАТА
(народна)

Ми смо момци из прошлога рата,
Дражиновци српског команданта.

Дражиновци тог српскога сина,
што сачува нас од душманина.

Ој четници, ој гвоздени ланац,
вечан био Дража Србијанац.

Косо моја до рамена пала,
она ми је од Чиче остала.

Косо моја пала до рамена,
она ми је вечна успомена.

 

10. СЛАВА ЧИЧИ
(народна)

Да ли има, да ли има међ Србима тога,
ко не жали, ко не жали Дражу покојнога?

Чича Дражо, чича Дражо да те није било,
српско би се, српско би се име угасило.

Чича Дражо, чича Дражо нека ти је слава,
погино си, погино си за народна права.

Чича Дражо, чича Дражо ми ти се кунемо,
да са твога, да са твога пута не скрећемо.

 

11. ЖИВ ЈЕ ДРАЖА УМРО НИЈЕ
(речи: Миладин Р. Шошкић - музика: М.М. Петровић)

Ој лијепа српска вило
дали би ти тешко било
да потражиш гроб незнани,
што су српски зли душмани,
што су тајно једне ноћи,
у крвавој свој злоћи,
убили нам српског бана,
див јунака са Балкана?

Београде дали смијеш
чича Дражу да откријеш?
Откри нама ту истину
о великом српском сину!

Одговара бијела вила
не брините браћо мила
Дража увек на вас гледа,
чика Пера покрај њега,
мудри Милош, Карађорђе,
и све часне српске вође,
они живе међ људима,
у јуначким српским груд'ма.

Што питате тајна није,
за витеза из Србије.
Дража је од првог дана
стао у ред великана.

Жив је Дража умро није,
док је Српства и Србије!

 

12. ШУМАДИЈО, ТИ СИ НАША ДИКА
(речи: М. Радовановић, М.М.Петровић - музика: М.М.Петровић)

Шумадијо шумовита ти си наша дика,
ти си била и остајеш земља устаника.

Карађорђе, Шумадијо, Србе је заклео,
и са њима у Тополи устанак почео.

И Милош је у Такову, баш на празник Цвети,
отпочео нову борбу да Србе освети.

А Дража с' Равне Горе, Шумадијског цвета,
подвикнуо целом свету, ''Слобода је света!''

 

Из албума ''У ЧЕТНИКЕ СРПСКИ РОДЕ'' (1988)

1. ЗАЧУО СЕ ГЛАС ИЗ ТОПА
(народна)

Зачуо се глас из топа,
заратила сва Европа.

Ајдмо момци, време ј' нама,
растајмо се са цурама.

О љубави нема збора,
у борбу се ићи мора.

Кад у борбу ја полазим
и зелено поље газим,

нађох малу где уздише,
марамицом сузе брише.

Немој мала, немој тако,
ни мом срцу није лако.

Сузама се бој не бије,
већ се врела крвца лије.

Није лако четник бити,
са камена воду пити.

Место твога белог лица,
пушка ми је љубљеница.

Место твоје руке двије,
мене стежу фишеклије.

 

2. НА АВАЛИ ПОКРАЈ БЕОГРАДА
(народна)

На Авали покрај Београда
окупља се Краља Петра Гарда.
На Авали покрај Београда
окупља се Краља Петра Гарда.

Све младићи лепши од лепшега,
све јунаци, бољи од бољега,
све делије, са свих српских страна,
жељни правде и жељни мегдана.

Моле Бога у бој да се пође
и Краљ Пера у Београд дође.
Да засија круна Немањића
на престолу Карађорђевића.

3. ИСТРУЛА МИ ДУЊА У ФИЈОЦИ
(народна)

Иструла ми дуња у фијоци,
мој је драги у Дражиној војсци.

Чика Дражо моле те девојке,
да нам пустиш на одсуство момке.

Да их пустиш бар некол'ко сати,
па их опет у планине врати.

Миле сеје, сад одсуства нема,
сва се војска на Хитлера спрема.

 

4. ОЈ ЈЕЛИЦЕ ЈЕЛ' ТИ ЖАО
(народна)

Ој Јелице, јел ти жао
Бојовића што је пао?

Бојовића и остали,
код Краљева што су пали.

Код Ратарске пусте школе,
поскакаше у ровове.

Борише се ко соколи,
по стајама крв се проли.

Жао ми је сузе лијем,
да крваве ране мијем.

Моје шуме хлад им нуде,
вечни мир да им буде.

Одред Смрти јавља Дражи,
Бојовића да не тражи.

Бојовић је славно пао,
за Србију живот дао,
за Србију и за Краља
и за Дражу ђенерала.

5. НА КРАЉЕВУ ЖИВА ВАТРА СЕВА
(народна)

На Краљеву жива ватра сева,
да видимо ког четника нема.

Нема Симе, нема ни Дерока,
то су Дражи два најбоља момка.

Нашег Симу убили су Немци,
сасекли га митраљески метци.

А Дерока младог капетана,
мучки уби банда партизана.

Још у јутро, око седам сати,
нашег Симе закукала мати.

Тако Симо, тако мили сине,
тако Србин за слободу гине.

Спавај мирно моје мило дете,
четници ће тебе да освете.

6. НА СРЕД СРПСКЕ ГОРЕ ВЕЛЕБИТА
(народна)

На сред српске горе Велебита,
развила се једна јела вита.
И под јелом рањен четник лежи,
ајде селе па му ране вежи.

Мила сејо ти се не бој рана,
нема смрти без суђеног дана.
Мене мајка родила четника,
на сред српске горе Велебита.

Велебит се покрај мора пружа,
четнику је он румена ружа.
Одјекује песма с' Велебита,
то је песма Дражиних четника.

 

7. ПЕТРОВАЧКО МЕДНО ПОЉЕ
(народна)

Петровачко Медно Поље,
ми смо браћо добре воље.

Некад гладни, некад жедни,
у борби смо увек вредни.

На челу је Роквић Мане,
ми бијемо зулумћаре.

За свој народ и за Kраља,
боримо се како ваља.

 

8. ПЕСМА ВОЈВОЂАНСКЕ БРИГАДЕ
(народна)

Код зелене Фрушке Горе поред мирне Саве,
иду четници златним пољем, иду горде главе.

Устај Бачко и Банате, устај Среме родни,
син Војвођанске бригаде победу собом води.

Устај мајко Војводино иде време мати,
кад ће тебе наш млади Пера под своју круну да врати.

9. СЕДИ ЧЕТНИК НА КАМЕНУ
(народна)

Седи четник на камену
држи пушку о рамену.
А у руци писмо чита
њега стара мајка пита.

Ој синови мили тићи
када ће те дому стићи?
Чека наја, свадбу спрема
а вас децо дому нема.

Дрхти рука мајци пише,
мога брата нема више.
Мога баћу, лепог Јову,
ранише га у мом рову.

Да ти право кажем мама
умро ми је на рукама.
И ја можда нећу доћи,
чекам борбу у поноћи.

Поздрави ми драгу моју
и Милеву Јованову.
Оста празно срце твоје,
тако Србин брани своје.

 

10. АОЈ ГОРО, ГОРО СВАКОЈАКА
(народна)

Аој горо, горо свакојака,
ти си пуна четничких јунака.
Твоје лишће над нама се вије,
наше главе од душмана крије.

Негде ретка а негде и густа,
не брини се, нећеш бити пуста.
Свуд по теби птичице певају,
српски борци чете развијају.

Равна Гора пуна митраљеза,
добио их Дража од Енглеза.
Равна Гора пуна пикаваца,
заробио их Дража од Немаца.

Равна Гора и по њој је цвеће,
ту се Дража с' четницима креће.

 

11. ЂУРИШИЋУ МЛАД МАЈОРЕ
(народна)

Ђуришићу млад мајоре
команданте Црне Горе.

Црне Горе и Санџака
ђе пропаде петокрака.

Нема борбе, нема рата,
без Ђуришић команданта.

Нема боја да се бије
ђе не стижу јуришлије.

Ђуришићу млад мајоре
ти си понос Црне Горе.

Црне Горе и Србије
и све широм Србадије.

 

12. КАД МЛАДИ ЧЕТНИК НА СТРАЖИ СТОЈИ
(народна)

Кад млади четник на стражи стоји,
дуге му ноћи, звездице броји.

Туда се дала стазица мала,
по њој шета девојка млада.

Кад млади четник угледа Анку,
а он се сакри под јелу танку.

Узима пушку и виче стој,
Анчице срце, пољубац мој.

Кад виде Анка да нема вајде,
рашири руке, па рече ајде.

 

13. ИДЕ ВОЈСКА ОД НИКШИЋА
(народна)

Иде војска од Никшића,
одред Баја Станишића.

Иде војска од границе,
одред попа Радојице.

А од Гацка дична гарда,
Поповића Милорада.

Од Грахова и Бањана,
Јаничића капетана.

Од Билеће храбри борци,
Курешеви то су момци.

Од Требиња млада гарда,
Видачића Милорада.
Видачићу Милораде,
у теби су наше наде.

Ти си вођа четницима,
а и дика свим Србима.

 

14. У ЧЕТНИКЕ СРПСКИ РОДЕ
(народна)

У Четнике српски роде, тамо ти је спас.
Чувај Српство и Србију сви у један глас.

Нек се знаде чије чете крстаре по гори,
и да Србин још те живи и да се још бори.

Разви барјак нек се вије преко српских гора,
преко река и долина, до Јадранског мора.

Сив се соко пење горе, горе на врх дуги,
са висине да ускликне, живио Петар Други!

 

Из албума ''ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА ЈУНАК'' (1993)

1. ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА ЈУНАК
(Милан - Мића Петровић)
1.
Тринаестога мајског јутра, зора свечана,
расцветане њиве, поља, гора зелена,
са висине Сувобора, ветрић раздраган,
најављује српском роду Равне Горе Дан!

Певај, певај Србијо, певај док певати знаш,
двадесетог века јунак то је чича Дража наш.
2.
Дража војник од младости срца великог,
српском чашћу задојен, духа праведног,
четир рата ратовао, српство бранио,
крст часни и слободу, верно чувао.

Певај, певај Србијо, певај док певати знаш,
двадесетог века јунак то је чича Дража наш.
3.
Равну Гору прославио, прави српски син,
прави чувар Светосавља, прави домаћин,
у срцима родољуба, вечан остао,
народ Дражу, од милости Чичом назвао.

Певај, певај Србијо, певај док певати знаш,
двадесетог века јунак то је чича Дража наш.
4.
Тринаестога мајског јутра, пламен слободе
упалио Чича, први јунак Европе.
Никакав га вихор не може угасити,
дан Равне Горе, дан је вечне светлости.

Певај, певај Србијо, певај док певати знаш,
двадесетог века јунак то је чича Дража наш.

Певај, певај Србијо, певај ако Бога знаш,
двадесетог века јунак то је чича Дража наш!

 

2. ЈА САМ ЧЕТНИК МАЈКО
(народна)

Ја сам четник мајко,
кокарда ми каже,
да сам војник мајко,
великога Драже.

Ја сам војник мајко,
Равногорског пука,
десна ми је мајко,
одсечена рука.

Одсечена мајко,
на сред Равне Горе,
где се српске чете
за слободу боре.

Откиде је мајко,
топовска граната,
бранећи Србију
од швапских џелата.

Није мени мајко,
моје руке жао,
ја бих и свој живот,
за Србију дао.

Србија је мајко,
најдража на свету,
зато те остављам,
одлазим у чету.

Иди сине иди,
весела сам и ја,
и весело кличем,
живела Србија.

Поздрави нам Дражу,
тога див - јунака,
нашег дичног Вожда
Трећега устанка.

 

3. ТРАВО, ТРАВО ЗЕЛЕНА
(народна)

Траво, траво, траво зелена.
Ко ће тебе траво косит
кад ја морам пушку носит?
Траво, траво, траво зелена.

Мајко, мајко, мајко миљена.
Ко ће тебе мајко хранит
кад ја морам Краља бранит?
Мајко, мајко, мајко миљена.

Љубо, љубо, љубо љубљена.
Ко ће тебе љубо љубит
кад ја морам Дражу служит?
Љубо, љубо, љубо љубљена.

 

4. ИВАЊИЦЕ ГРАДЕ У ДОЛИНИ
(народна)

Ивањице граде у долини,
шта ли тебе тако дивним чини?

Моравица весело жубори
и легенде о Дражи говори.

Он је пош'о у борбе велике
и примером храбрио четнике.

Он је пош'о у ватру, у воду,
да Србима донесе слободу.

Певаћемо Равногорске Песме
јер се Дража заборавит не сме.

Равна Горо освештано место,
чувај Чичу и Краљевски Престо.

 

5. С' РАВНЕ ГОРЕ ДО КОТОРА
(народна)

С' Равне Горе до Котора,
посађен је бор до бора.

Измећ бора једна јела,
Србија је наша цела.

А крај јеле једна вишња,
не може нам нико ништа.

 

5(а). ШУМА ЖУТИ
(народна)

Шума жути одлазе регрути,
шума листа неста комуниста.

Равна Гора победити мора,
јер је гнездо српских соколова.

Ту се хране Српство да одбране,
и беседе да Немце победе.

Чича Дража српску славу чува,
а Србијом дух слободе дува.

 

6. ПУШКО МОЈА, МИЛИ КАРАБИНЕ
(народна)

Пушко моја, мили карабине,
хоћемо ли скоро преко Дрине?

Дудовице, наше мило благо,
четницима остало си драго.

Дангићеви ми смо добровољци,
добровољци и то Дражиновци.

 

7. РАВНА ГОРО ПУНА ЛИ СИ НАДА
(народна)

Равна Горо пуна ли си нада,
не дај више Xитлеру да влада.

Равна Горо пуна си војника,
међу њима нема издајника.

Дража нема кућу ни имање,
све што има, војничко му знање.

Све што има, војничко му знање,
он је јунак од Ужичке Бање.

С' Равне Горе па све до Рудника,
Дража има хиљаде четника.

С' Равне Горе па до Бабајића,
Дража има безброј својих тића.

Дража има безброј својих тића,
бране Круну Карађорђевића.

 

8. ЈЕДНОМ СЕ ЖИВИ
(народна)

Једном се живи, једном се љуби,
једном се само мре.
На лепи Козјак поћ,
нагари, нагари, нагари целу ноћ,
бацити бомбе све,
на усташе.

Нигде ти лепше провести вече,
лепи је Козјак тај.
Уз прасак бомби и карабина
лепи је Козјак тај.
На лепи Козјак поћ,
нагари, нагари, нагари целу ноћ,
бацити бомбе све,
на фашисте.

За Краља, Дражу и народ мрети,
Четник је спреман млад.
Он бомбу држи и јуриш врши,
на црвен Титов гад.
На лепи Козјак поћ,
нагари, нагари, нагари целу ноћ,
бацити бомбе све,
на црвене.

 

9. ГОРСКОГ ЦАРА РАВНОГОРСКЕ СТРАЖЕ
(народна)

Горског Цара Равногорске страже,
по шумама Гестаповци траже.
Они траже, не могу да нађу,
Срби знају, неће да одају.
(рефрен)
Ој Хитлеру ћелави,
тебе Недић превари,
наоруж'о Српску стражу
па чувају Дражу.

Јабланице село моје мало,
сто четника Чича Дражи дало,
и пред њима храбри четовођа,
Мишо Хаџић, херој српског рода.
(рефрен)

На Руднику под снегом је гора
а под гором јато соколова,
међ' њима је у колиби Дража,
свуд около Хаџићева стража.
(рефрен)

Јака зима, још јачи јунаци,
Рудник бију слободарски зраци,
Јабланице, дично село моје,
поносан сам на хероје твоје.
(рефрен)

 

10. ОНАМ' ОНАМО НА РАВНОЈ ГОРИ
(народна)

Онам' онамо на Равној Гори,
синови српски имају збор,
спремају путе слободе зори,
да врате Краља у Његов двор.

Србину сваком тамо је место,
где Дража чека са војском дан,
тамо је сада и Краљев Престо,
тамо се кује слободе план.

А када дође тренутак свети,
да се јуначка пролије крв,
срушен ће бити тиранин клети,
у прах изгажен, бедан к'о црв.

Слобода нова опет ће доћи,
доћи ће срећа, доћи ће спас,
муке и патње брзо ће проћи,
спремте се браћо, близу је час.

Народни јунак наш чича Дража,
све ће нас позват под барјак свој.
Ми ћемо бити слободе стража,
доказаћемо јуначки сој.