From album ŠTEKĆE ''ZORKA'' KRAJ LOZNICE (2008)
1. ŠTEKĆE ''ZORKA'' KRAJ LOZNICE
(narodna - anonymous)
Štekće ''Zorka'' kraj Loznice,
Čuje se do Majevice.
To četnici s' Ravne Gore,
Zovu narod da se bore.
A sa Drine, iz Srbije,
Major Dangić pručuje:
''Pozdrav' te mi Semberiju,
Našu braću najmiliju,
Pozdrav' te mi Banjičića,
Šolaka, Damjanovića,
Pozdrav' te mi Kerovića,
Majevicu i Bižića,
Sve četnike i vojvode,
Što nas vode do slobode!''
2. SA PLANINE BELA VILA ZOVE
(narodna - anonymous)
Sa planine bela vila zove,
Staru majku Bojovića Jove.
Stara majko ne budi vesela,
Našeg Jove među nama nema.
Kraj Morave, pokraj vode hladne,
Mlađan Jovo za slobodu pade.
On pogibe na jednom jurišu,
Svoju dužnost preda Rakoviću.
Rakoviću mojoj majci kaži,
Da me više po šumi ne traži.
Stara majko nemoj suze liti,
Ćetnici će Jovu osvetiti.
During the siege of Kraljevo on the night of October 28, 1941, Lieutenant Jovan Bojović, Commander of Jelice Chetnik Detachment, was killed as a result of communist betrayal.
3. OBLAČINA, ALI KIŠE NEMA
(narodna - anonymous)
Oblačina, ali kiše nema,
Mlad se četnik na igranku sprema.
Začešljuje svoju kosu gustu,
Da izađe na igranku pustu.
Kolo vije, harmonika svira,
Ljotićevac avliju blokira.
A četniku devojčica kaže:
''Beži brale, oni tebe traže.''
Puška puče, dobrovoljac stade,
Mladi četnik na zemljicu pade.
4. U GORNJAKU NA PLANINI
(narodna - anonymous)
U Gornjaku na planini,
Pokraj crkve u blizini,
Zastava se srpska vije,
Mili Bože čija li je?
Zastava je srpskog bana,
Baš Jagoša kapetana.
S' njim su dični komandiri,
Slavni srpski oficiri.
Njih ne krase epolete,
Već četničke bajonete.
5. TO JE BILO DVAN'ESTOGA JUNA
(narodna - anonymous)
To je bilo dvan'estoga juna,
Kad pogibe dvan'est srpskih cura.
Dvan'est cura, dvan'est sokolova,
Od ustaškog praha i olova.
Djevojke su kukuruz kopale,
Pobiše ih te ustaške bale.
Jadne majke po šumama lete,
Svaka pita: ''Đe je moje djete?''
Nađoše ih na njivi poklane,
Đe su cure u mukama pale.
Htješe majke, da im pomoć dadu,
Ali cure za sebe ne znadu.
''Kćeri naše, naš zeleni struku,
Pružite nam vašu desnu ruku!''
Al' ni jedna ruke ne pružaše,
Veće svoje duše Bogu daše.
''Kćeri naše, naše bjele vile,
Jesu li vas ustaše mučile?
Ili su vas iz puške ubile?''
''Jesu nano, bile i mučile,
I žive nam oči povadile.
Onda su nas iz puške ubile.''
Došle majke da kćeri ožale,
Više glave da im svjeće pale,
''Kćeri naše, naš zumbule plavi,
Sav se Bubanj i kolje i pali''.
This crime took place on June 12, 1941 in Veliki Bubanj, a village near Donji Lapac, Lika. According to the book ''Genocide in Satellite Croatia 1941 – 1945'' by Edmond Paris, the following girls were murdered, their names and years of birth noted: Darinka Medić (1928), Koviljka Medić (1929), Mara Medić (1928), Sofija Medić (1928), Smilja Medić (1928), Mara Đapa (1928), Smilja Đapa (1927), Smilja Kerkez (1924), Mileva Kerkez (1929), Jelka Kerkez (1930), Milka Kerkez (1930) and Soka Rajić (1912).
These verses provide a glimpse into Ustashe's brutality on defenceless Serbian population of this region. From the first recorded mass murder of Serbs in Bjelovar, some 80 km north of Zagreb on the night of April 28, 1941, to the Serbian uprisings in then Independent State of Croatia, in less than three months, hundreds of thousands of Serbs were exterminated, their graves never to be known.
6. MENE MAJKA JEDNOG RODI
(narodna - anonymous)
Mene majka jednog rodi,
Pa me šalje Drini vodi.
''Idi sine Drini vodi,
Da se Bosna oslobodi''.
U Bosni je grog do groba,
Traži majka sina svoga.
Našla ga je na grob klekla,
I ovako sinu rekla:
''Aoj sine željo moja,
Gde počiva mladost tvoja?''
Otac plače, majka cvili:
''Otvori se grobe mili.''
Kad se grobak otvorio,
Sin je majci govorio:
''Idi majko domu svome,
Ne dolazi grobu mome.
Teža mi je suza tvoja,
Nego crna zemlja ova,
Teža mi je suza vaša,
Nego rane od ustaša.
Mili moji, kaž'te svima,
Mojoj braći četnicima,
Nek ne daju Srpstva svoga,
To je želja srca moga.''
7. KRAJ KRVAVE CRNE FOČE
(narodna - anonymous)
Kraj krvave crne Foče,
Tu ustaška propast poče.
Teče Drina sva krvava,
Na stotine nosi glava.
Svud četnici Baćovića,
Crnogorci Bojovića,
Hercegovci Salatića,
I Bosanci Jevđevića.
Svaki hita, svaki leti,
Ustašama das' osveti.
Frančetić se sad ne hvali,
Jer mu Srbin topom pali.
The battle for Foča, ending August 19, 1942, was long, bitter and bloody. Victorious Chetniks captured two cannons and much needed guns and ammunition.
8. NAS DVA BRATA OBA ČETUJEMO
(narodna - anonymous)
Nas dva brata oba četujemo,
Ne žal' majko ako poginemo.
Po šumama padaju granate,
Pazi brale da ne padne na te.
Moga brata ranila granata,
Žao mi je što i mene nije.
Ostaj moja mala kod ovaca,
A ja odoh preko Donjeg Lapca.
Nedaj mala da ljube djeca,
Već ti čekaj tvoga mitraljezca.
9. PORED BISTRE BUTIŽNICE VODE
(narodna - anonymous)
Pored bistre Butižnice vode,
Tu četnici teške borbe vode.
Crni Vrhu na zapadnoj strani,
Tebe pamte svi srpski dušmani.
Plješevico i tvoji obronci,
Tebe brane hrabri Dražinovci.
To su borci slavnoga Đujića,
Ponos dika sela Golubića.
10. U GOLOBOK STIGLI ŠUBARAŠI
(narodna - anonymous)
Kiša pada pa prašinu praši,
U Golobok stigli šubaraši.
I pred njima Lazoviću Žika,
Sa njegovih hiljadu četnika.
Lazoviću dođi do Kusatka,
Čekaju te hiljadu momaka.
Čekaju te mladog Dode čete,
Kralj mu Petar dao epolete.
Uz Dodu su mladi momci stali,
Kralju Peri zakletvu su dali:
''Kralju Pero, okean prelazi,
Pa ti brže Srbima dolazi.''
From album ''CVETALA MI LIPA I TOPOLA (1978)
1. CVETALA MI LIPA I TOPOLA
(narodna)
Cvetala mi lipa i topola,
gde se šeću Draža i Nikola.
Čiča levo a Kalabić desno,
hoće Kralja da vrate na presto,
Kralja Peru da vrate na presto.
Ravnom Gorom, ucvetalo cveće,
kud se Draža s' četnicima kreće,
kud se Draža i Kalabić šeće.
2. JEDNO JUTRO SVANU ZORA
(narodna)
Jedno jutro svanu zora,
okićena Ravna Gora.
Okitio čiča Draža
i njegova Gorska Straža.
Od sedamnaest pa na više,
čiča Draža mobiliše.
Mobiliše mlade momke,
da mu nose puške Zorke.
Mobiliše i devojke,
da mu budu Ravnogorke.
Čiča Draža nam je rek'o,
svaku curu zov’te seko.
3. U ŠUMICI KOLIBICA MALA
(narodna)
U šumici kolibica mala,
u kolibi čika Draža spava.
Pred kolibom radio stanica,
iz Londona govori Kraljica.
Čika Dražo ne predana dušo,
Kralj je Pera tvoje reči sluš'o.
Reči sluš'o u grudi se bije,
šta uradi Tito od Srbije.
4. NA PLANINI, NA JELICI
(narodna)
Na planini, na Jelici,
sastali se svi četnici.
Sastali se pa govore
petokraku da obore.
Petokraku jer nevalja
ona neće Petra Kralja.
Ona ne da srpskom rodu
ljudska pravi ni slobodu.
Oj četnici Ravne Gore
zbijajmo se u redove.
Zbijajmo se brat do brata,
da skinemo jaram s'vrata.
5. MOREM PLOVI JEDNA MALA BARKA
(narodna)
Morem plovi jedna mala barka,
u njoj sedi Kralja Petra majka.
Morem plovi ne boji se mina,
pošla majka da potraži sina.
Pošla majka sina da potraži,
pa se javi đeneralu Draži.
Čika Dražo gde je moje dete,
čuvaš li mu zlatne epolete?
Oj Kraljice počivaj u miru,
tvoj je Pera sada u Kajiru,
Kralj je Pera sada u Kajiru.
6. KLIČE VILA S' TREBEVIĆA
(narodna)
Kliče vila s' Trebevića,
nije Bosna Pavelića.
Već je Bosna sivog tića
Dobroslava Jevđevića.
Jevđeviću Dobroslave
Srbi će te da proslave.
Slavi će te srpska diko,
srpsko malo i veliko.
7. OMLADINA DINARSKIH PLANINA
(narodna – melodija M.M. Petrović)
Omaladina Dinarskih planina,
gradi delo Principa Gavrila.
Kroz vekove, cilj nas sveti zove,
da stvorimo nešto novo, bolje.
Sa Dinare kliče bela vila,
zove decu Principa Gavrila.
''Djeco moja, ove zemljo diko,
u vas gleda malo i veliko.
Sveto delo izgraditi valja,
stvarat zemlju, mrijeti za Kralja.
Nek se Balkan potresa od jeka,
i naleta omladinskih četa.''
8. JEDNA MALA, KAO SLIKA
(narodna)
Jedna mala, kao slika,
zaljubi se u četnika.
Pa četniku 'vako veli,
oj četniče mene ženi.
Oj devojko, devojano
da se ženim još je rano.
Da se ženim rano mi je,
da t' ostavim žao mi je.
Da se ženim nema smisla,
dok ne pa'ne Nezavisna.
Pričekaj me zime dvije,
to za tebe dugo nije.
Pričekaj me dva, tri leta,
dok odslužim Kralja Petra,
Kralja Petra i Mariju,
Tomislava i Andriju.
9. PO ŠUMAMA BOSNE, LIKE
(narodna)
Po šumama Bosne, Like,
idu čete i komite.
Idu čete na sve strane,
pred njima je Rokvić Mane.
Mane vi~e, sve se ori,
mitraljeska vatra gori.
Gdje se srpski barjak vije,
tu dušmanu lako nije.
Sastale se tri vojvode,
u Petrovcu borbe vode;
Plećaš, Bogunović, Rokvić Mane,
od dušmana Srpstvo brane.
10. DEVOJKA JE POŠLA U GORU PO VODU
(narodna)
Devojka je pošla u goru po vodu,
vode da zahvati kući da se vrati.
Susrela junaka sred luga zelena,
desna mu je cela ruka odsečena.
Junak tiho zbori da ga žeđ umori,
stan' devojko rode daj de malo vode.
Devojka zastala pa mu vode dala,
kad mu vode dala tužno zapitala.
Ranjeni junače gde si dosad bio,
gde si tako teške rane zadobio?
Ja sam sele vojnik Dražinoga Puka,
desna mi je sele odsečena ruka.
Odsečena sele na sred Ravne Gore,
gde se srpske čete za slobodu bore.
Ja ne žalim sele svoju desnu ruku,
već ja žalim sele što nisam u Puku.
11. OD TOPOLE, PA DO RAVNE GORE
(narodna)
Od Topole, od Topole,
pa do Ravne Gore,
sve su straže, sve su straže
đenerala Draže,
a patrole, a patrole
Kalabić Nikole,
a zaseda, a zaseda
Račića odreda,
izvidnica, izvidnica
Pavla Đurišića,
prethodnica, prethodnica
Vojvode Đujića.
Čika Dražo, čika Dražo
mi ti se kunemo
da sa tvoga, da sa tvoga
puta ne skećemo.
12. SOKOLOVI SIVI TIĆI
(narodna)
Sokolovi sivi tići,
deco moja Dražinići,
Draža zove Kruna ište
da idemo na bojište.
S' Ravne Gore zove truba
jel' vam žao mladih ljuba?
Mi smo ljube pregoreli
boja smo se zaželeli.
Grudi vaše kad krvave
jel' vam žao stare majke?
Blagoslov nas majčin prati
rado će mo život dati.
Jel' vam žao rodne grude
što dušmani po njoj sude?
Nju žalimo za nju mremo,
život za nju svi dajemo.
Mrki vuče, čiča Dražo,
srpski oče, gorska stražo,
ti si vođa srpskog roda
i branitelj svog naroda.
From album ''MI SMO RAVNOGORCI'' (1981)
1. KRALjU PERO SRPSKI SINE
(reči: prve dve strofe narodne – dodatne reči M.M. Petrović)
(melodija narodna)
Kralju Pero srpski sine,
kad ćeš doći do planine,
do planine Ravne Gore
gde se srpske čete bore?
Pa da vidiš čika Dražu
i njegovu Gorsku Stražu.
I da vidiš oficire,
oficire, komandire.
Narodna pesma se završava ovde sa:
Pred nama je čika Rista
i on vodi preko trista.
Pred nama je čika Rista
i on vodi preko trista.
Pa da vidiš Žujovića,
Vasića i Pavlovića.
I da vidiš Kalabića,
Račića, Paloševića,
I da vidiš tog sokola,
komandanta krajinskoga,
komandanta Piletića
i Ljubu Jovanovića.
Komandanta Beograda,
Mihailović Aleksandra,
komandanta Vojvodine,
tića Dragoslav Rakića.
Lazoviću srpski sine
ti si vođa omladine.
Kod tebe se svako javlja,
ti si vođa Pomoravlja.
Sa Avale Trifkovića,
sa Kosmaja Bojovića,
i da vidiš Šumadijskog
tića, Duju Smiljanića.
Neška Nedića, Valjevca,
Tufegdžića od Pocerja,
i da vidiš soko tića,
tića, Dobricu Đukića.
S' Kopaonika Keserovića,
sa Kosova Markovića,
sa Babune Stefanovića,
s' Kozjaka Jordan Kimića.
Još da vidiš sto hiljada
tića Karađorđevića.
I da vidiš sto hiljada
tića Karađorđevića.
2. PESMA BLAGOTINSKOG BATALjONA
((reči narodne – melodija: M.M. Petrović)
Četrdeset prve u proleće
svaki četnik u boj kreće,
truba zove, Draža ište,
da se ide na bojište.
S' Ravne Gore kurir stiže,
ustanak se sada diže,
da se biju neprijatelji stari,
Nemci, Talijani, Bugari, Mađari.
Sve od Goča i Željina
i Jastrebca, Blagotina,
skupljaju se mlade čete,
Ravnoj Gori da polete.
Blagotinska četa hrabra,
Ravnogorstvu polet dala,
od Levča do Trstenika,
čete vodi Todorović Žika.
Selo Riljac sa Žikom na čelu,
zadivilo Šumadiju celu.
S' njime idu Slobodan i Rade,
da što jače Ravnogorstvo grade.
Potomci su od Vojvoda Lune,
da se uvek u nepravdi bune,
ići uvek jedinoj meti,
patriotski za Srpstvo umreti.
Od Bitolja do Triglava,
od Timoka do Jadrana,
Ravna Gora, Ravna Gora
pobediti mora!
3. RAVNOGORSKA VILA
(narodna)
Jedno jutro zora svanu,
sa planine sunce granu,
kroz planinu glas se ori,
sa planine vila zbori.
Progovara bela vila,
poslušajte braćo mila,
ja sam prešla srpske gore,
sve od mora do Topole.
Lijepa je svaka gora,
al' najlepša Ravna Gora.
Ja sam juče na njoj bila
odmarala svoja krila.
I vid’la sam Gorsku Gardu
u Dražinom glavnom štabu.
U štabu su mladi momci,
Kralja Petra Ravnogorci.
Na njima je roba fina
od seljačka sukna siva.
Junačko im lice mlado,
prekriveno gustom bradom.
A niz pleći bujne kose,
Dražinići, svi to nose.
Šubara im boje crne,
što dušmanin pred njom trne.
Sa ponosom oni zbore,
za koga se oni bore,
za slobodu i za Kralja
i za Dražu đenerala.
4. ŽIVELA SRBIJA
(narodna)
Kralju Pero mi bi hteli znati,
kako će se ova zemlja zvati?
Do Mostara sve Srbija stara,
od Mostara i nova i stara.
Poručuje Kraljica Marija,
nek se zove Velika Srbija.
Ova mi je pesma najmilija,
kad zapevam – Živela Srbija!
5. VETAR DUVA S' GORE LIŠĆE SLEĆE
(narodna)
Vetar duva s' gore lišće sleće,
Draža vojsku u planine kreće.
Kud je kreće, kud li je odvodi,
aj, dal' u Bosnu da je oslobodi?
Čika Dražo mole te devojke,
da im pustiš na odsustvo momke,
da ih pustiš bar nekolko sati,
aj, pa ih opet u planine vrati.
Ja sam svoje poženio momke,
puškom Zorkom, garavom devojkom,
redenikom, deverskim peškirom,
aj, fišeklije, svastike i prije.
Oštra kama, devojačka nana,
a metkovi, kićani svatovi,
gusta šuma zamenjuje kuma,
aj, kršno stenje, venčano znamenje.
6. OMLADINCI, RAVNOGORCI
(narodna)
Omladinci, Ravnogorci svoju zemlju brane.
Sve za narod i za Kralja, Petra Drugog od Balkana.
Napred stupaj, mačem lupaj,
ura na sve strane!
Ura, ura iz gudura niču čete nove.
Ova zemlja srbinova hrani sokolove.
Sve za narod i za Kralja, boriti se kako valja.
Napred stupaj, mačem lupaj,
ura na sve strane!
Za krst časni i slobodu Ravnogorci ginu,
i za svoju napaćenu milu otadžbinu.
Sve za narod i za Kralja, Petra Drugog od Balkana.
Napred stupaj, mačem lupaj,
ura na sve strane!
7. PREKO LIKE IDU JURIŠLIJE
(narodna)
Preko Like idu jurišlije,
pred njima se srpski barjak vije.
Njega nosi ruka Obilića,
komandanta Vojvode Marića,
Mirka žali Krbava i Lika,
a najviše Popina Velika.
Vide majko ispod gore tića,
to je garda Đokice Mapića.
7(a). KUD SE RAJAK TREĆOM LIČKOM KREĆE
(narodna)
Kud se Rajak Trećom Ličkom kreće
tuda raste mirisavo cveće.
Nije majka rodila junaka
k'o što majka Pericu Rajaka.
Oj Rajače ti si naša dika,
ti si ponos *SRBskije četnika.
*(Iz sela SRB u Lici)
8. KROZ RAVNE KOTARE
(Milan – Mića Petrović)
Kroz Ravne Kotare, glas se čuje,
Srbe gone četir ljute guje.
Četir guje sa četiri strane,
navalile Srbe da tamane.
Jedna Nemci, druga Talijani,
srpska sela pale partizani.
A četvrta, najljuća bijaše,
crna guja proklete ustaše.
Iz Benkovca srpski soko pišti,
zove Srbe da guje poništi.
Stvaraju se čete i brigade,
pred nama je Stegnjajić Milorade.
S' letećom brigadom svuda leti,
Stegnjajić hoće Srbe da osveti.
Sad četnici jure izjalice,
kroz Kotare preko Bukovice.
Stegnjajiću, mirisavo cveće,
Srbi tebe zaboravit' neće.
9. MI SMO RAVNOGORCI
(narodna)
Sve više, više i više,
čuje se slobode klik;
u našoj krvi se piše,
nove države lik.
Mi smo Ravnogorci,
slobode borci,
Pokreta našega straža,
nas vodi heroj i junak
Mihailović Draža.
Mi svi stremimo,
mi marširamo,
usprkos svih napora,
novoj državi pravde,
slobode i napredka.
Mi smo Ravnogorci,
slobode borci,
našega Kralja straža,
nas vodi heroj i junak
Mihailović Draža.
10. PESMA NARODNIM PRVACIMA
(reči: M.M. Petrović - narodna melodija)
Kad je Draža Ravnoj Gori stig’o,
i Treći srpski ustanak podig’o,
preko Drine doziva junake,
najhrabrije narodne prvake.
Braćo moja srpski sokolovi,
za ustanak narod Boga moli.
Za krst časni i slobodu zlatnu,
osvetlimo dedovinu slavnu.
Usta Bosna i Hercegovina,
zatresla se silna Osovina,
Srbe vode Radojica Perišić
i vojvode Baćović, Jevđević,
Drenović i Bogunović Brane
i narodni prvak Rokvić Mane.
Crna Gora ima velikana,
Blažu, Baju i Đurišić Pavla,
Dalmacija Paju Popovića
i vojvodu Momčila Ćujića.
Liku vode Marić i Cicvara,
Omčikus i Desnica Ilija,
Gacku Dolinu vode Mirko Nikšić,
Mile Marijan i Rade Mandić.
Pjevaj diko, pjevaj mili rode,
kako Srbi sada borbe vode.
Čika Dražo mi ti se kunemo,
da sa tvoga puta ne skrećemo.
11. GROMKO TRUBE JEČE
(Slepi Knez)
Gromko trube ječe, Srbin ropstvo neće,
vodi Draža Ravnogorce, Kralja Petra verne borce,
beli orao kliče, već sloboda sviće,
kidaju se ropstvu lanci, k'oružju Balkanci.
Na komandu Draže, sve nek jurnu straže
preko Dunava i Save, naše Drine, Soče, Drave.
Junačke armade, korpusi, brigade,
hrabri bataljoni, čete, napred nek polete.
Refren: Svi za Dražom složno sada,
satrimo mi švapskog gada
preko Rima do Berlina
pusta nek je ruševina.
Junačke armade, korpusi, brigade,
hrabri bataljoni, čete, napred nek polete.
11(b). PESMA SLOBODE
(Slepi Knez)
Narodne se trube čuje glas,
vojvoda nam Draža nosi spas.
Svud slobode biće svakom znaj
Hitleru kad jednom dođe kraj.
Refren: Za slobodu napred sada
svi iz šuma, sela, grada,
borba je na život ili smrt, smrt, smrt.
Nek planina Ravna Gora
jekne preko polja, mora,
izdajnika svakog čeka smrt, smrt, smrt.
Koraci se Draže čuju svud,
narodne se pravde sprema sud.
Ko god želi da smo njegov rob,
spremaju mu naše puške grob.
Refren: Za slobodu napred ...........
12. NA DINARI ZAKUKALA VILA
(reči: narodne – melodija: M.M. Petrović)
Na Dinari zakukala vila,
posestrima Principa Gavrila,
Ona kuka kao srpska majka,
i doziva Bogunović Branka.
'Vakav život za Srbe ne vredi,
ustaj Brane ustaše uredi.
Brane viče, sva Dinara ori,
a ustaška banda strahom gori.
Aoj, Brane ti si naša dika,
ti si ponos srpskih ustanika.
13. ŠTA SE ONO NA DINARI SJAJI
(prva dva reda narodna – dodatne reči Milan Gligić)
(melodija narodna)
Šta se ono na Dinari sjaji,
Đujićeva kokarda na glavi.
Oj Vojvodo šubaru nakrivi,
ima tvojih četara još živi.
Kroz Dinarske klance i točila
sve su čete vojvode Momčila.
Sa Dinare sinuće sloboda,
doneće je Momčilo vojvoda.
14. NA OSTROŠKE GREDE DVIJE
(narodna)
Na Ostroške grede dvije
bijela vila suze lije.
Suze lije i govori
ojađeloj Crnoj Gori.
Zar ne znaste Crnogorci
đe padoše hrabri borci?
Blažo, Bajo i ostali
za slobodu što su pali,
za slobodu život dali.
15. KROZ PAĐANE
(reči: narodne – melodija: M.M. Petrović)
Kroz Pađene živa vatra seva,
pogledajmo kog nam brata nema.
Nema brata Dobrijević Periše,
pod ranama on mlađan izdiše.
On je rodom Grahovske Doline,
hrabri vođa srpske omladine.
Osvetiću Perišu junaka
makar moja zakukala majka.
16. KAD DESNICA UZ MITRALjEZ VRISNE
(narodna)
Kad Desnica uz mitraljez vrisne
nema braćo više nezavisne.
Desnica je junak sa Oštrelja
njega slavi braćo Bosna cijela.
Oj Desnice i to tvoje brno,
Pavelića zaviće u crno.
17. OJ RAČIĆU ZDRAVO, ZDRAVO
(narodna)
Oj Račiću, zdravo, zdravo,
sve što radiš imaš pravo.
Nema borbe, nema rata
bez Račića komandanta.
Račić zove oca Džidžu
da udare na Ilidžu.
Džidža veli, nema sveca,
treba tući svakog Nemca.
18. PESMA GORSKOM CARU
''Slepi Knez''(Slepi đak – redov V. Knežević)
Dvoglavi orao Ravnoj Gori leti,
grb Petra Drugog krasi njemu grudi.
Pozdrave nosi Ravnogorskoj četi,
i čiča Draži, vitezu tom.
Refren: Niko na svetu nema takve snage,
kao što je Draža, naš prvi Gorski Car.
Živeo čiča Draža i Ravnogorska straža,
zakletvi svojoj verni, ''Sloboda ili Smrt!''
Živeli Ravnogorci,
junački prvoborci,
odani Kralju Petru Drugom
i čiča Draži svom.
Ceo naš narod čiča Dražu voli,
velikog borca, prvog Ravnogorca.
Svako za njega, sad se Bogu moli,
da nam poživi junaka tog.
Refren: Niko na svetu nema takvog borca
kao što je Draža najveći srpski sin.
Živeo čiča Draža ....
Svi su uz Dražin Ravnogorski Pokret
gradovi sela, otadžbina cela.
Rame uz rame snažni srpski polet
zgazi će sada dušmane sve.
Refren: Niko na svetu nema takve snage
kao što je Draža i njegov oštar mač.
Živeo čiča Draža ....
From album ''SLAVA ČIČI'' (1986)
8 MAJ 1941
(Milan – Mića Petrović)
Šestoga aprila, četrdeset prve,
na molitvu svetu prva zvona bruje.
Pravoslavlje slavi Svetitelja Tvorca,
Beograd porslavlja vaskrs Spasioca.
Jato crnih Štuka nebo para,
Hitlerova sila Srpstvo ruši, hara.
Prestonica gori, svuda narod strada,
jauci se čuju gore neg' ikada.
Izdajnička ruka širom propast sprema,
a Srbinu niodkuda pomoć nema.
Dal' je majka rodila junaka,
da povede narod iz ovoga mraka?
Već osmoga maja, četrdeset prve,
dok cela Evropa pod Hitlerom trne,
sa vrh Suvobora, silni glas se čuje:
''Ne priznajem ropstvo koje Hitler kuje!''
Biće borbe, biće novih muka,
svuda srpske šume pune se hajduka.
U boj vodi neumorni Čiča,
o kome se danas svud po svetu priča.
2. PLANINO, MAJKO LjUBAVI
(narodna)
Planino, majko ljubavi,
planino, cvete ubavi,
tvoja su nedra mirisna,
a tvoja duša milosna.
Planino, majko ljubavi,
planino, cvete ubavi,
u tebi život provode
sinovi srpske slobode.
Planino, goro zelena,
planino, majko rođena,
čuvaj nam Dražu junaka,
srpskoga borca, prvaka.
A kada bude u zoru,
svi ćemo s' Dražom u borbu,
u ime Kralja i Boga,
da nam se vrati sloboda.
3. ČUJMO BRAĆO ŠUMSKE TRUBE GLASE
(Slepi Knez)
Čujmo braćo, čujmo braćo, šumske trube glase.
Ide Draža, ide Draža, on će da nas spase.
Refren: Ravnogorci, Ravnogorci,
Neumorni, hrabri borci.
Juriš, ura, na sve strane,
dan slobode da nam svane,
svi za Dražom napred sad,
u boj, u boj, u boj, za Dražom!
Juriš, ura, na sve strane,
dan slobode da nam svane,
svi za Dražom napred sad,
u boj, u boj, u boj !
U goru sam rado poš'o da potražim Dražu,
čiča Dražu, čiča Dražu i njegovu stražu.
Refren: Ravnogorci, Ravnogorci ..........
Na sve strane, na sve strane, hrabre straže stoje
i čuvaju svaku stopu domovine svoje.
Refren: Ravnogorci, Ravnogorci ..........
Trešte puške, trešte bombe svud po Ravnoj Gori.
Za jednakost i za prvadu, tu se Draža bori.
Refren: Ravnogorci, Ravnogorci ..........
4. ZBOGOM OČE, ZBOGOM MAJKO
(narodna)
Zbogom oče, zbogom majko,
ja ne mogu biti rob,
pa odlazim u planine,
gde su Draža, Kralj i Bog.
Planina je kuća moja,
gorski klanci lugovi,
nizine su njive moje,
a rodbina sokoli.
Zbogom mili, zbogom dragi,
ostanite u ropstvu.
Ja odlazim s' četom svojom
da svoj život dam Srpstvu.
5. U KOLAŠIN, U ROVOVE
(narodna)
U Kolšin, u rovove
pohvataše sokolove.
Uhvatiše sivog tića,
baš vojvodu Đurišića.
Njemački mu major kaže,
kazuj Pavle đe je Draža.
A Pavle se samo smije,
neće Čiču da otkrije.
U avion njega meću,
za Njemačku njega kreću.
Pavla vode avionom,
a četnike kamionom.
Kad je doš'o više Lima
šalje pozdrav četnicima.
Nema boja da se bije
dok ne dođu jurišlije.
Jurišlije, momci mladi
sve birani u brigadi,
ja ostavljam svoga sina
koji nema šest godina.
6. NA SRED GORE ROMANIJE
(narodna)
Na sred gore Romanije
četnički se barjak vije.
Pa neka ga, nek se vije,
donet nam je iz Srbije.
Doneo ga čiča Draža
i njegova Gorska Straža.
Nosila ga čvrsta ruka
major Dangić osmog puka.
Predao ga Herceg-Bosni
da se ona s'njim ponosi.
Herceg-Bosna barjak voli
junački se pod njim bori.
7. ŠUMO MATI ZAGRLjAJ MI PRUŽI
(narodna)
Šumo mati zagrljaj mi pruži,
sinu tvome koji Dražu služi.
Ja do tebe nigde nikog nemam,
od tebe se i u borbu spremam.
Posle borbe umoran i gladan,
tebi hitam na grudi ti padam.
Tvoja trava prostirač je meni,
tvoje grane, pokrivač zaleni.
8. SPREM'TE SE, SPREM'TE, ČETNICI
(narodna)
Palnino moja, planino, tugo,
planino moja, starino.
Dosta sam puta hodio, tugo,
komitske čete vodio.
Srpska mi truba zatrubi
iz toga sela Drenova.
Sprem'te se sprem'te četnici,
silna će borba da bude.
Zagrmi Draža vojvoda,
bacajte bombe četnici.
Iz ove naše pobede,
zasjaće sunce slobode.
9. MI SMO MOMCI IZ PROŠLOGA RATA
(narodna)
Mi smo momci iz prošloga rata,
Dražinovci srpskog komandanta.
Dražinovci tog srpskoga sina,
što sačuva nas od dušmanina.
Oj četnici, oj gvozdeni lanac,
večan bio Draža Srbijanac.
Koso moja do ramena pala,
ona mi je od Čiče ostala.
Koso moja pala do ramena,
ona mi je večna uspomena.
10. SLAVA ČIČI
(narodna)
Da li ima, da li ima međ Srbima toga,
ko ne žali, ko ne žali Dražu pokojnoga?
Čiča Dražo, čiča Dražo da te nije bilo,
srpsko bi se, srpsko bi se ime ugasilo.
Čiča Dražo, čiča Dražo neka ti je slava,
pogino si, pogino si za narodna prava.
Čiča Dražo, čiča Dražo mi ti se kunemo,
da sa tvoga, da sa tvoga puta ne skrećemo.
11. ZIV JE DRAŽA UMRO NIJE
(reči: Miladin R. Šoškić – muzika: M.M. Petrović)
Oj lijepa srpska vilo
dali bi ti teško bilo
da potražiš grob neznani,
što su srpski zli dušmani,
što su tajno jedne noći,
u krvavoj svoj zloći,
ubili nam srpskog bana,
div junaka sa Balkana?
Beograde dali smiješ
čiča Dražu da otkriješ?
Otkri nama tu istinu
o velikom srpskom sinu!
Odgovara bijela vila
ne brinite braćo mila
Draža uvek na vas gleda,
čika Pera pokraj njega,
mudri Miloš, Karađorđe,
i sve časne srpske vođe,
oni žive međ ljudima,
u junačkim srpskim grud'ma.
Što pitate tajna nije,
za viteza iz Srbije.
Draža je od prvog dana
stao u red velikana.
Živ je Draža umro nije,
dok je Srpstva i Srbije!
12. ŠUMADIJO, TI SI NAŠA DIKA
(reči: M. Radovanović, M.M.Petrović – muzika: M.M.Petrović)
Šumadijo šumovita ti si naša dika,
ti si bila i ostaješ zemlja ustanika.
Karađorđe, Šumadijo, Srbe je zakleo,
i sa njima u Topoli ustanak počeo.
I Miloš je u Takovu, baš na praznik Cveti,
otpočeo novu borbu da Srbe osveti.
A Draža s' Ravne Gore, Šumadijskog cveta,
podviknuo celom svetu, ''Sloboda je sveta!''
From album ''U ČETNIKE SRPSKI RODE'' (1988)
1. ZAČUO SE GLAS IZ TOPA
(narodna)
Začuo se glas iz topa,
zaratila sva Evropa.
Ajdmo momci, vreme j' nama,
rastajmo se sa curama.
O ljubavi nema zbora,
u borbu se ići mora.
Kad u borbu ja polazim
i zeleno polje gazim,
nađoh malu gde uzdiše,
maramicom suze briše.
Nemoj mala, nemoj tako,
ni mom srcu nije lako.
Suzama se boj ne bije,
već se vrela krvca lije.
Nije lako četnik biti,
sa kamena vodu piti.
Mesto tvoga belog lica,
puška mi je ljubljenica.
Mesto tvoje ruke dvije,
mene stežu fišeklije.
2. NA AVALI POKRAJ BEOGRADA
(narodna)
Na Avali pokraj Beograda
okuplja se Kralja Petra Garda.
Na Avali pokraj Beograda
okuplja se Kralja Petra Garda.
Sve mladići lepši od lepšega,
sve junaci, bolji od boljega,
sve delije, sa svih srpskih strana,
željni pravde i željni megdana.
Mole Boga u boj da se pođe
i Kralj Pera u Beograd dođe.
Da zasija kruna Nemanjića
na prestolu Karađorđevića.
3. ISTRULA MI DUNjA U FIJOCI
(narodna)
Istrula mi dunja u fijoci,
moj je dragi u Dražinoj vojsci.
Čika Dražo mole te devojke,
da nam pustiš na odsustvo momke.
Da ih pustiš bar nekol'ko sati,
pa ih opet u planine vrati.
Mile seje, sad odsustva nema,
sva se vojska na Hitlera sprema.
4. OJ JELICE JEL' TI ŽAO
(narodna)
Oj Jelice, jel ti žao
Bojovića što je pao?
Bojovića i ostali,
kod Kraljeva što su pali.
Kod Ratarske puste škole,
poskakaše u rovove.
Boriše se ko sokoli,
po stajama krv se proli.
Žao mi je suze lijem,
da krvave rane mijem.
Moje šume hlad im nude,
večni mir da im bude.
Odred Smrti javlja Draži,
Bojovića da ne traži.
Bojović je slavno pao,
za Srbiju život dao,
za Srbiju i za Kralja
i za Dražu đenerala.
5. NA KRALjEVU ŽIVA VATRA SEVA
(narodna)
Na Kraljevu živa vatra seva,
da vidimo kog četnika nema.
Nema Sime, nema ni Deroka,
to su Draži dva najbolja momka.
Našeg Simu ubili su Nemci,
sasekli ga mitraljeski metci.
A Deroka mladog kapetana,
mučki ubi banda partizana.
Još u jutro, oko sedam sati,
našeg Sime zakukala mati.
Tako Simo, tako mili sine,
tako Srbin za slobodu gine.
Spavaj mirno moje milo dete,
četnici će tebe da osvete.
6. NA SRED SRPSKE GORE VELEBITA
(narodna)
Na sred srpske gore Velebita,
razvila se jedna jela vita.
I pod jelom ranjen četnik leži,
ajde sele pa mu rane veži.
Mila sejo ti se ne boj rana,
nema smrti bez suđenog dana.
Mene majka rodila četnika,
na sred srpske gore Velebita.
Velebit se pokraj mora pruža,
četniku je on rumena ruža.
Odjekuje pesma s' Velebita,
to je pesma Dražinih četnika.
7. PETROVAČKO MEDNO POLjE
(narodna)
Petrovačko Medno Polje,
mi smo braćo dobre volje.
Nekad gladni, nekad žedni,
u borbi smo uvek vredni.
Na čelu je Rokvić Mane,
mi bijemo zulumćare.
Za svoj narod i za Kralja,
borimo se kako valja.
8. PESMA VOJVOĐANSKE BRIGADE
(narodna)
Kod zelene Fruške Gore pored mirne Save,
idu četnici zlatnim poljem, idu gorde glave.
Ustaj Bačko i Banate, ustaj Sreme rodni,
sin Vojvođanske brigade pobedu sobom vodi.
Ustaj majko Vojvodino ide vreme mati,
kad će tebe naš mladi Pera pod svoju krunu da vrati.
9. SEDI ČETNIK NA KAMENU
(narodna)
Sedi četnik na kamenu
drži pušku o ramenu.
A u ruci pismo čita
njega stara majka pita.
Oj sinovi mili tići
kada će te domu stići?
Čeka naja, svadbu sprema
a vas deco domu nema.
Drhti ruka majci piše,
moga brata nema više.
Moga baću, lepog Jovu,
raniše ga u mom rovu.
Da ti pravo kažem mama
umro mi je na rukama.
I ja možda neću doći,
čekam borbu u ponoći.
Pozdravi mi dragu moju
i Milevu Jovanovu.
Osta prazno srce tvoje,
tako Srbin brani svoje.
10. AOJ GORO, GORO SVAKOJAKA
(narodna)
Aoj goro, goro svakojaka,
ti si puna četničkih junaka.
Tvoje lišće nad nama se vije,
naše glave od dušmana krije.
Negde retka a negde i gusta,
ne brini se, nećeš biti pusta.
Svud po tebi ptičice pevaju,
srpski borci čete razvijaju.
Ravna Gora puna mitraljeza,
dobio ih Draža od Engleza.
Ravna Gora puna pikavaca,
zarobio ih Draža od Nemaca.
Ravna Gora i po njoj je cveće,
tu se Draža s' četnicima kreće.
11. ĐURIŠIĆU MLAD MAJORE
(narodna)
Đurišiću mlad majore
komandante Crne Gore.
Crne Gore i Sandžaka
đe propade petokraka.
Nema borbe, nema rata,
bez Đurišić komandanta.
Nema boja da se bije
đe ne stižu jurišlije.
Đurišiću mlad majore
ti si ponos Crne Gore.
Crne Gore i Srbije
i sve širom Srbadije.
12. KAD MLADI ČETNIK NA STRAŽI STOJI
(narodna)
Kad mladi četnik na straži stoji,
duge mu noći, zvezdice broji.
Tuda se dala stazica mala,
po njoj šeta devojka mlada.
Kad mladi četnik ugleda Anku,
a on se sakri pod jelu tanku.
Uzima pušku i viče stoj,
Ančice srce, poljubac moj.
Kad vide Anka da nema vajde,
raširi ruke, pa reče ajde.
13. IDE VOJSKA OD NIKŠIĆA
(narodna)
Ide vojska od Nikšića,
odred Baja Stanišića.
Ide vojska od granice,
odred popa Radojice.
A od Gacka dična garda,
Popovića Milorada.
Od Grahova i Banjana,
Janičića kapetana.
Od Bileće hrabri borci,
Kureševi to su momci.
Od Trebinja mlada garda,
Vidačića Milorada.
Vidačiću Milorade,
u tebi su naše nade.
Ti si vođa četnicima,
a i dika svim Srbima.
14. U ČETNIKE SRPSKI RODE
(narodna)
U Četnike srpski rode, tamo ti je spas.
Čuvaj Srpstvo i Srbiju svi u jedan glas.
Nek se znade čije čete krstare po gori,
i da Srbin još te živi i da se još bori.
Razvi barjak nek se vije preko srpskih gora,
preko reka i dolina, do Jadranskog mora.
Siv se soko penje gore, gore na vrh dugi,
sa visine da usklikne, živio Petar Drugi!
From album ''DVADESETOG VEKA JUNAK'' (1993)
1. DVADESETOG VEKA JUNAK
(Milan – Mića Petrović)
1.
Trinaestoga majskog jutra, zora svečana,
rascvetane njive, polja, gora zelena,
sa visine Suvobora, vetrić razdragan,
najavljuje srpskom rodu Ravne Gore Dan!
Pevaj, pevaj Srbijo, pevaj dok pevati znaš,
dvadesetog veka junak to je čiča Draža naš.
2.
Draža vojnik od mladosti srca velikog,
srpskom čašću zadojen, duha pravednog,
četir rata ratovao, srpstvo branio,
krst časni i slobodu, verno čuvao.
Pevaj, pevaj Srbijo, pevaj dok pevati znaš,
dvadesetog veka junak to je čiča Draža naš.
3.
Ravnu Goru proslavio, pravi srpski sin,
pravi čuvar Svetosavlja, pravi domaćin,
u srcima rodoljuba, večan ostao,
narod Dražu, od milosti Čičom nazvao.
Pevaj, pevaj Srbijo, pevaj dok pevati znaš,
dvadesetog veka junak to je čiča Draža naš.
4.
Trinaestoga majskog jutra, plamen slobode
upalio Čiča, prvi junak Evrope.
Nikakav ga vihor ne može ugasiti,
dan Ravne Gore, dan je večne svetlosti.
Pevaj, pevaj Srbijo, pevaj dok pevati znaš,
dvadesetog veka junak to je čiča Draža naš.
Pevaj, pevaj Srbijo, pevaj ako Boga znaš,
dvadesetog veka junak to je čiča Draža naš!
2. JA SAM ČETNIK MAJKO
(narodna)
Ja sam četnik majko,
kokarda mi kaže,
da sam vojnik majko,
velikoga Draže.
Ja sam vojnik majko,
Ravnogorskog puka,
desna mi je majko,
odsečena ruka.
Odsečena majko,
na sred Ravne Gore,
gde se srpske čete
za slobodu bore.
Otkide je majko,
topovska granata,
braneći Srbiju
od švapskih dželata.
Nije meni majko,
moje ruke žao,
ja bih i svoj život,
za Srbiju dao.
Srbija je majko,
najdraža na svetu,
zato te ostavljam,
odlazim u četu.
Ide sine idi,
vesela sam i ja,
i veselo kličem,
živela Srbija.
Pozdravi nam Dražu,
toga div - junaka,
našeg dičnog Vožda
Trećega ustanka.
3. TRAVO, TRAVO ZELENA
(narodna)
Travo, travo, travo zelena.
Ko će tebe travo kosit
kad ja moram pušku nosit?
Travo, travo, travo zelena.
Majko, majko, majko miljena.
Ko će tebe majko hranit
kad ja moram Kralja branit?
Majko, majko, majko miljena.
Ljubo, ljubo, ljubo ljubljena.
Ko će tebe ljubo ljubit
kad ja moram Dražu služit?
Ljubo, ljubo, ljubo ljubljena.
4. IVANjICE GRADE U DOLINI
(narodna)
Ivanjice grade u dolini,
šta li tebe tako divnim čini?
Moravica veselo žubori
i legende o Draži govori.
On je poš'o u borbe velike
i primerom hrabrio četnike.
On je poš'o u vatru, u vodu,
da Srbima donese slobodu.
Pevaćemo Ravnogorske Pesme
jer se Draža zaboravit ne sme.
Ravna Goro osveštano mesto,
čuvaj Čiču i Kraljevski Presto.
5. S' RAVNE GORE DO KOTORA
(narodna)
S’ Ravne Gore do Kotora,
posađen je bor do bora.
Izmeć bora jedna jela,
Srbija je naša cela.
A kraj jele jedna višnja,
ne može nam niko ništa.
5(a). ŠUMA ŽUTI
(narodna)
Šuma žuti odlaze regruti,
šuma lista nesta komunista.
Ravna Gora pobediti mora,
jer je gnezdo srpskih sokolova.
Tu se hrane Srpstvo da odbrane,
i besede da Nemce pobede.
Čiča Draža srpsku slavu čuva,
a Srbijom duh slobode duva.
6. PUŠKO MOJA, MILI KARABINE
(narodna)
Puško moja, mili karabine,
hoćemo li skoro preko Drine?
Dudovice, naše milo blago,
četnicima ostalo si drago.
Dangićevi mi smo dobrovoljci,
dobrovoljci i to Dražinovci.
7. RAVNA GORO PUNALI SI NADA
(narodna)
Ravna Goro puna li si nada,
ne daj više Xitleru da vlada.
Ravna Goro puna si vojnika,
među njima nema izdajnika.
Draža nema kuću ni imanje,
sve što ima, vojničko mu znanje.
Sve što ima, vojničko mu znanje,
on je junak od Užičke Banje.
S' Ravne Gore pa sve do Rudnika,
Draža ima hiljade četnika.
S' Ravne Gore pa do Babajića,
Draža ima bezbroj svojih tića.
Draža ima bezbroj svojih tića,
brane Krunu Karađorđevića.
8. JEDNOM SE ŽIVI
(narodna)
Jednom se živi, jednom se ljubi,
jednom se samo mre.
Na lepi Kozjak poć,
nagari, nagari, nagari celu noć,
baciti bombe sve,
na ustaše.
Nigde ti lepše provesti veče,
lepi je Kozjak taj.
Uz prasak bombi i karabina
lepi je Kozjak taj.
Na lepi Kozjak poć,
nagari, nagari, nagari celu noć,
baciti bombe sve,
na fašiste.
Za Kralja, Dražu i narod mreti,
Četnik je spreman mlad.
On bombu drži i juriš vrši,
na crven Titov gad.
Na lepi Kozjak poć,
nagari, nagari, nagari celu noć,
baciti bombe sve,
na crvene.
9. GORSKOG CARA RAVNOGORSKE STRAŽE
(narodna)
Gorskog Cara Ravnogorske straže,
po šumama Gestapovci traže.
Oni traže, ne mogu da nađu,
Srbi znaju, neće da odaju.
(refren)
Oj Hitleru ćelavi,
tebe Nedić prevari,
naoruž'o Srpsku stražu
pa čuvaju Dražu.
Jablanice selo moje malo,
sto četnika Čiča Draži dalo,
i pred njima hrabri četovođa,
Mišo Hadžić, heroj srpskog roda.
(refren)
Na Rudniku pod snegom je gora
a pod gorom jato sokolova,
međ' njima je u kolibi Draža,
svud okolo Hadžićeva straža.
(refren)
Jaka zima, još jači junaci,
Rudnik biju slobodarski zraci,
Jablanice, dično selo moje,
ponosan sam na heroje tvoje.
(refren)
10. ONAM' ONAMO NA RAVNOJ GORI
(narodna)
Onam' onamo na Ravnoj Gori,
sinovi srpski imaju zbor,
spremaju pute slobode zori,
da vrate Kralja u Njegov dvor.
Srbinu svakom tamo je mesto,
gde Draža čeka sa vojskom dan,
tamo je sada i Kraljev Presto,
tamo se kuje slobode plan.
A kada dođe trenutak sveti,
da se junačka prolije krv,
srušen će biti tiranin kleti,
u prah izgažen, bedan k'o crv.
Sloboda nova opet će doći,
doći će sreća, doći će spas,
muke i patnje brzo će proći,
spremte se braćo, blizu je čas.
Narodni junak naš čiča Draža,
sve će nas pozvat pod barjak svoj.
Mi ćemo biti slobode straža,
dokazaćemo junački soj.
